Језичко чистунство

Језичко чистунство или језички пуризам је настојање да се употреба речи страног порекла у речнику језика сведе на најмању могућу разину. До чистоће језика се долази одстрањивањем страних речи и налажењем одговарајуће домаће речи. У поновну употребу могу се увести речи попут застарелица, новотвореница, преведеница или речи из блиских језика.

Врсте језичких чистунставаУреди

Постоји више врста језичких чистунстава, које су разврстане по својим природама. Све врсте могу бити делимично међусобно повезане:

Према приступу:Уреди

  • Чистунство застарелицама: Чишћење језика се спроводи поновном употребом домаћих речи које су некад биле део активног лексика језика. Може се појавити у поступку оживљавања језика, као што је то био случај у оживљавању хебрејског језика
  • Народописно чистунство: Врста заснована на подстицању села, народних прича и наречја. Уводе се речи из сеоских средина, углавном мање познате већини становништва. Најбољи пример је Новонорвешки језик.
  • Елитистичко чистунство: Увођење домаћих речи који се користе у високом друштву, и њихово ширење на ниже слојеве становништва.
  • Реформно чистунство: Понекад постоји тежња да се уклоне стране речи, које су показатељ неког неповољног раздобља у повести. Пример тога је уклањање персијских и арапских речи за време реформе турског језика током владавине Ататурка, са жељом да се отараси османског језика. Постоје и случајеви чишћења језика након деколонизације (свахили, хинди), као и чишћења језика у тежњи смањења споразумевања са говорницима других народа (индонежански и тзв. хрватски језик).
  • Родољубно чистунство: настојање да се уклоне сви страни елементи из језика. Примери су високонорвешки, севернокорејски и тзв. Англиш[1]. Французи, Немци, Грци и Летонци су познати по склоности давању предности новотвореницама у односу на стране речи.

Према интензитету:Уреди

  • Маргинално чистунство: Чишћење језика, без намере да се усвојене речи користе у већим скупинама људи.
  • Умерено чистунство: Чистунство у ком се даје блага предност домаћим речима.
  • Заштитничко чистунство: Настаје као одговор на претње које угрожавају ток жељеног развоја књижевног језика.
  • Спонтано чистунство: Последица спонтане тежње говорника да творе своје речи.
  • Револуционарно чистунство: Мењање речи језика насилно како би нестало претходно стање у речнику.

Према језикословној разини:Уреди

  • Речничко чистунство: Уклањање туђица из речника, углавном се ставља нагласак на корен речи.
  • Правописно чистунство: Уређење правописа како би се одстранила страна правописна правила или домаћа правописна правила која се не свиђају језичком чистунцу који реформу спроводи.
  • Морфолошко чистунство: Противљење употреби туђих творбених елемената у језику, попут наставака, префикса, суфикса и сл.
  • Синтаксичко чистунство: Подстицање грађења реченица у духу домаћег језика, у односу на грађење у духу неког страног језика.
  • Фонолошко чистунство: Уклањање постојећих гласова или додавање старих гласова који су се временом изгубили, с тежњом да савремени језик буде што сличнији језиком жељеног раздобља.

Ултрапуризам:Уреди

Потпуно уклањање свих страних елемената језика, укључујући и најстарије туђцие и позајмљенице, све врсте речи и творбена правила.

[1] Пример дела написаног чистим енглеским језиком, Uncleftish beholdnig (Atomic Theory)

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 ExaByte Spyder (26. 1. 2017), Atomic Theory (Uncleftish Beholding): A Reading in Anglish, Приступљено 23. 2. 2019