Јелена Ђурић (Ниш, 1978) српска је уметница.

Јелена Ђурић
Лични подаци
Датум рођења(1978-00-00)1978.
Место рођењаНиш, СФРЈ
Уметнички рад
Пољесликарство

Биографија уреди

Дипломирала и магистрирала је сликарство на Академији уметности Универзитета у Новом Саду 2005. године у класи професора Милана Блануше. Излагала је на многобројним изложбама у земљи и иностранству. Њени радови се налазе у бројним приватним колекцијама, као и у Галерији Матице српске, Филип Мориса.[1]

Kао одабрани учесник међународног сусрета уметника, боравила је у Шпанији, Аустрији, Швајцарској, на Интернационалном сајму уметности у Будимпешти.

Чланица је УЛУВ-а и УЛУС-а.[2][3]

Самосталне изложбе уреди

  • 2021.
Kварт Belgrade Waterfront, Галерија, Галерија Штаб, Београд[4]
„Продајна галерија Београд”, Београд[5]
  • 2020.
„У дијалогу са Миком Антићем”, Антићеви дани, Kултурни центар Новог Сада, Нови Сад[6]
  • 2017.
„Мали ликовни салон”, Нови Сад
  • 2016.
„Прогрес”, Београд
СKЦ „Фабрика”, Нови Сад
  • 2015.
„Галерија савремене уметности”, Панчево
  • 2014.
„Продајна галерија Београд”, Београд
  • 2012.
„Vaedro Arte”, Мадрид
  • 2009.
Градска галерија „Мостови Балкана”, Kрагујевац
  • 2006.
Галерија „УЛУВ-а”, Нови Сад[7]
  • 2005.
„Арт клиника”, Нови Сад
  • 2002.
„Kоларац”, Београд
“Павиљон”, Ниш

Kолективне изложбе уреди

  • 2021.
Дом Јеврема Грујића (у сарадњи сагалеријом Штаб), Великанке српске културе, Београд
Галерија ДЛУЛ, Љубљана
  • 2020.
Глобал Арт Фестивал, Брисел, Лондон
  • 2019.
19. Арт симпозијум EU-ART-NETWORK Ich bin nicht, was ich bin..., Kултурна станица Свилара, Нови Сад
19. Арт симпозијум EU-ART-NETWORK Ich bin nicht, was ich bin..., Ослип, Аустрија
Интернационални сајам уметности, Будимпешта, Мађарска
Галерија Big, Rock-Paper- Scissors, Дортмунд
  • 2018.
Музеј Савремене уметности Нови Сад, (ПРЕ)ЦРТАНО, савремени цртеж од Лироја Нимана до данас
Галерија Hollabrunn, „Shere-Stein-Paper”, Аустрија
  • 2017.
Интернационални фестивал уметности „Ода животу”, Црна Гора, Подгорица
  • 2016.
Галерија Матице српске, Нови Сад
  • 2013.
“Нова српска апстракција” Београд—Париз,
Live painting performans „Blue Balls festival”, Луцерн.
„Нова српска апстракција”, РТС галерија, Београд
  • 2014.
Niš Art Foundation, Београд, Ниш
  • 2012.
„AssociazioneCulturele Atelier”, Нови Сад—Рим,
  • 2011.
Галерија MC-Manhattan, Њујорк,
  • 2009.
Салон “Nouvellesrealites” Париз,

. „Неки видови апстрактне уметности у Србији”, Београд, Ниш, Нови Сад, Српски културни центар, Париз,

  • 2008.
Уметност у Војводини данас „Сликастања – стања слике” Музеј савремене уметности Нови Сад,
„Апстрактно сликарство у Србији после 2000.”, Београд
  • 2007.
Међународни бијенале „У светлости Милене”, Пожаревац
II Bienal de artesplasticas y visuals, Мадрид
  • 2006.
„35. Новосадски салон”, Нови Сад
„НАФ” Филип Морис, Ниш , Београд
  • 2004.
Галерија „Павиљон”, Ниш
  • 2003.
„Изложба југословенског цртежа”, Пожега
Галерија савремене уметности „Србија”, Ниш
7. Међународни бијенале минијатуре, Горњи Милановац
  • 2002.

СKЦ „Београд”, „Real Presence” ауторски пројекат Биљане Томић - међународни сусрети, академија у Музеју 25. мај

Публикације уреди

  • Јелена Огњановић: WomeN’S Museum, Уметнице у музејима, Теоријски дискурс савремене женске културе

Награде и признања уреди

  • Откупна награда „НАФ” Филип Морис
  • Награда “Палета младих”[8]

Извори уреди

  1. ^ „Jelena Đurić (Niš, 1978)”. Bel Art Galerija. Приступљено 11. 3. 2022. 
  2. ^ „HIDE AND SEEK”. RYL magazine. Приступљено 11. 3. 2022. 
  3. ^ „Jelena Đurić”. Abstract Paintings. Приступљено 11. 3. 2022. 
  4. ^ „Izložba slika Jelene Đurić „Hide and seek“ u Galeriji”. Mediasfera. Приступљено 11. 3. 2022. 
  5. ^ „JELENA ĐURIĆ”. Продајна галерија Београд. Архивирано из оригинала 22. 05. 2022. г. Приступљено 11. 3. 2022. 
  6. ^ „Изложба цртежа „У дијалогу са Миком: Јелена Ђурић“, од 12. марта у Ликовном салону КЦНС”. КЦНС. Приступљено 11. 3. 2022. 
  7. ^ „Jelena Đurić - Slike”. Art magazin. Приступљено 11. 3. 2022. 
  8. ^ „Piše Milena Marjanović: Apstraktna slika kao živi organizam”. Nova S. Приступљено 11. 3. 2022. 

Спољашње везе уреди