Отворите главни мени

Јерменско национално академско оперско и балетско позориште Александар Спендиарјан (јерм. Ալեքսանդր Սպենդիարյանի անվան օպերայի և բալետի ազգային ակադեմիական թատրոն; Aleksandr Spendiaryani anvan ōperayi yev baleti azgayin akademiakan t'atron) у Јеревану је званично отворено 20. јануара 1933. године опером Алмаст Александра Спендиарјана. Зграду опере дизајнирао је јерменски архитекта Александар Таманијан. Састоји се од две концертне хале: концертне хале Арам Хачатуријан са 1.400 седишта и Националног оперског и балетског позоришта Александар Спендиарјан са 1.200 седишта.[2]

Јереванска опера
Ópera, Ereván, Armenia, 2016-10-03, DD 12.jpg
Јереванско оперско позориште
АдресаУлица Таманијан 36[1]
Јереван
 Јерменија
Капацитет2.600
Конструкција
Отворено20. јануар 1933. (1933.-01-20)
Поново отворено1939.
Обновљено1953, 2002.
АрхитектаАлександар Таманијан
Веб-сајт
opera.am

ИсторијаУреди

Оперско позориште основано је 28. новембра 1930. године, током прославе десетогодишњице Совјетске Јерменије. Дана 20. јануара 1933. године, зграда је званично отворена. Убрзо након оснивања позоришта, основана је и балетска трупа. Лабудово језеро Петра Иљича Чајковског био је први балетски перформанс изведен 1935. године.

На основу Таманијановог дизајна и под надзором његовог сина, дворана је завршена 1939. године и названа је по Александру Спендиарјану.[2] Обимни грађевински радови настављени су до 1953. године, када је коначно завршена цела зграда и када је добила данашњи изглед.

Отварање позоришта довело је до повећаног стварања нових националних оперских и балетских дела, а први јерменски балет било је дело Срећа Арама Хачатуријана. На основу овог балета Хачатуријан је убрзо створио и дело Гајане које је извођено широм света. Поред њега, бројни други јерменски композитори су писали опере и балете, а велики број њих је радио и у самом позоришту: певачи Гохар Гаспарјан, Татевик Сазандарјан, Михран Јеркат, Павел Литицијан, Хајкануш Даниелјан, Нар Ховханисјан, Гегам Григорјан, Анахит Мекитаријан; диригенти Константин Сарајев, Мишел Тавризјан, Арам Катанјан, Јури Давтјан; балет-мајстори А. Петросјан, М. Чмскјан, Вануш Канамирјан, Вилен Галстјан; сликари Мартинос Сарјан, Минас Аветисјан и други.

Од 1935. године се у Јереванској опери изводи јединствена јерменска опера Ануш Армена Тигранијана, која представља велики корак у јерменској оперској историји, а и дан-данас се често налази на репертоару.

Од када је отворена, у Јереванској опери је приказано више од 200 различитих опера и балета јерменских, руских и западноевропских композитора. Позоришна трупа наступала је у преко 20 земаља света, између осталих, у Русији, Шпанији, Либану, Сједињеним Државама, Грчкој и Немачкој. Године 1956. добила је статус Националног академског оперског и балетског позоришта.[2]

ЛичностиУреди

ДиригентиУреди

РежисериУреди

УметнициУреди

Балет-мајсториУреди

СолистиУреди

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Monuments database”. tools.wmflabs.org. Приступљено 24. 6. 2018. 
  2. 2,0 2,1 2,2 Музыкальная энциклопедия. Гл. ред. Ю. В. Келдыш. Т 1. А — Гонг. 1072 стб. с илл. М.: Советская энциклопедия, 1973 (стб. 220—222)
  3. ^ Елизавета Дмитриевна Уварова (2004). Эстрада России, XX век: энциклопедия. ОЛМА Медиа Групп. стр. 874. ISBN 9785224044627. Приступљено 24. 6. 2018. 
  4. ^ Юрий Сосудин. Незабываемые певцы. Litres. стр. 479. ISBN 9785040671496. Приступљено 5. 9. 2017. 

ЛитератураУреди

  • Юрий Сосудин. Незабываемые певцы. Litres. стр. 479. ISBN 9785040671496. Приступљено 5. 9. 2017. 
  • Елизавета Дмитриевна Уварова (2004). Эстрада России, XX век: энциклопедия. ОЛМА Медиа Групп. стр. 874. ISBN 9785224044627. Приступљено 24. 6. 2018. 
  • Театр оперы и балета Армении. Сборник статей. Москва. 1939. 
  • Шавердян А. (1959). Очерки по истории армянской музыки XIX и XX вв. Москва. 
  • Тигранов Г. (1956). Армянский музыкальный театр. 1. Јереван. 
  • Тигранов Г. (1960). Армянский музыкальный театр. 2. Јереван. 
  • Барсамян А. (1959). «Алмаст» А. Спендиарова. Москва. 
  • Тигранов Г. (1960). Балеты А. Хачатуряна. Москва. 

Спољашње везеУреди