Јета е ре (алб. Jeta e re = Нови живот) је најстарији књижевни часопис на албанском језику који је излазио у Југославији. Штампан је Приштини у издању „Рилиндје“. Први број се појавио јула 1949. године.[1] Први главни уредник је био Есад Мекули[1](1949 - 1972), а потом Рахман Дедај (1973), Реџеп Ћосја (Rexhep Qosja) (1974 - 1975), Хасан Мекули (1976 - 1981) и од 1982. Али Јасићи (Ali D. Jasiqi). Часопис је објављивао у преводу и прилоге аутора из СФР Југославије.

Јета е ре
Јета е ре

Часопис је излазио у двомесечним свескама.[1]

Сем прилога писаца албанске националности, часопис је редовно објављивао и прилоге из југословенске и светске књижевности. Објављивани су и текстови из усмене књижевности, као и прилози из старије албанске и књижевности која се стварала у Албанији.[1]У часопису је била редовна рубрика под називом "Усмена књижевност".[2]

Сви бројеви часописа Јета е ре су илустровани радовима албанских уметника.[1]

Прослави десетогодишњице часописа, 9. октобра, 1959. године, у Приштини присуствоваће: Милан Богдановић, Добрица Ћосић, Ели Финци, Александар Вучо, Скендер Куленовић, Ристо Тошовић, Душан Костић, Ћамил Сијарић, Слободан Марковић и други. За тридесету годишњицу, 1979. године, објавио је допуну библиографије, коју је штампао 1974. године, за двадесет пету годишњицу излажења. Педесету годишњицу обележио је четвртим бројем за 1999. годину.

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 284. 
  2. ^ „Зборник радова Етнографског института, Томови 1-3”. books.google.rs. Приступљено 29. 1. 2022. 

Литература

уреди