Jeta e Re
Јета е ре (алб. Jeta e re = Нови живот) је најстарији књижевни часопис на албанском језику који је излазио у Југославији. Штампан је Приштини у издању „Рилиндје“. Први број се појавио јула 1949. године.[1] Први главни уредник је био Есад Мекули [1](1949 - 1972), а потом Рахман Дедај (1973), Реџеп Ћосја (Rexhep Qosja) (1974 - 1975), Хасан Мекули (1976 - 1981) и од 1982. Али Јасићи (Ali D. Jasiqi). Часопис је објављивао у преводу и прилоге аутора из СФР Југославије.
Часопис је излазио у двомесечним свескама.[1]
Сем прилога писаца албанске националности, часопис је редовно објављивао и прилоге из југословенске и светске књижевности. Објављивани су и текстови из усмене књижевности, као и прилози из старије албанске и књижевности која се стварала у Албанији.[1]У часопису је била редовна рубрика под називом "Усмена књижевност".[2]
Сви бројеви часописа Јета е ре су илустровани радовима албанских уметника.[1]
Прослави десетогодишњице часописа, 9. октобра, 1959. године, у Приштини присуствоваће: Милан Богдановић, Добрица Ћосић, Ели Финци, Александар Вучо, Скендер Куленовић, Ристо Тошовић, Душан Костић, Ћамил Сијарић, Слободан Марковић и други. За тридесету годишњицу, 1979. године, објавио је допуну библиографије, коју је штампао 1974. године, за двадесет пету годишњицу излажења. Педесету годишњицу обележио је четвртим бројем за 1999. годину.
Референце уреди
Литература уреди
- Jeta e re,
- Rilindja (новине),
- Јединство (новине),
- Радомир Ивановић: Књижевно стваралаштво Косова на српскохрватском језику, Приштина, 1971,