Јован Братић

српски стрип цртач, сценариста и поетичар

Јован Братић (Подграђе,[1] 19. јануар 1974) српски је стрип цртач, сценариста и писац поезије.[2][3]

Јован Братић
Лични подаци
Датум рођења(1974-01-19)19. јануар 1974.
Место рођењаПодграђе, ФНРЈ
Књижевни рад
Најважнија делаОлујна лета (2001)
Крик Шапата (2005)
Невесињска пушка
Понори зла (2017)

Биографија уреди

По занимању је машински техничар, а запослен је као професионално војно лице. Био је свједок и учесник ратне драме која се одигравала на балканској позорници, деведесетих година XX вијека.[појаснити]

Основну и средњу школу, смјер машински техничар, завршио је у Невесињу. Ратна збивања на нашим просторима, пореметила су његове планове за даљим школовањем. Учесник је Одбрамбено-отаџбинског рата. Као дјечак, сваки слободан тренутак проводио на селу код родитеља где је, уз светлост петролејке, учио да црта по узору на цртаче Бонелијевих свезака. Творац је вестерн јунака Била Макферсона који се појављивао у серијалима у часопису „Планинче”.[4] Од ране младости почео је са стваралачким радом на пољу илустрација и цртежа, а мало касније почиње да се бави и писањем поезије. До сада је објавио четири збирке пјесама: Олујна лета (2001), Крик шапата (2005), Од побуне до покора (2008) и Вјетрови су пробудили сјенке (2021). Пјесме су му објављиване у више часописа и књига а заступљен је и у антологијама савремене српске лирике у источној Херцеговини Херцеговачки вијенац 2014. и 2020. Више пута награђиван у области поезије.

Аутор је неколико самосталних стрип албума са историјским темама: Невесињска пушка (2008), Битка на Вучјем долу (2008), Вожд Карађорђе (2010), Краљевић Марко (2012), друго обједињено издање стрипа Невесињска пушка (2013), Понори зла (2017), Барут и сабља (2022). Коаутор је, као текстописац, поетичног стрип албума Тетовирани облаци (2021) заједно са цртачем Гораном Лојпуром, [5][6][7] као и коаутор стрип албума хорор прича Глуво доба (2021) и Стриповијетки - Бранко Ћопић (2023). Члан је Удружења књижевника Републике Српске, Удружења стрип аутора и обожавалаца стрипа Републике Српске“ Девета димензија“ као и члан Удружења стрипских уметника Србије и редован сарадник стрип магазина Parabellum.[8] У склопу овога магазина објавио је краће стрип приче: Фатаморгана, Малиша, Лазарева гомила, Тишина, Под сјенама мјесеца, Понуда, Вук Драгиша, Јаковљева смрт (према причи мајора Јездимира Дангића). Заједно са већим бројем аутора учествовао је, са епизодом Крв на огњишту, у креирању стрип албума Сарајевски атентат, посвећеног стогодишњици Великог рата.[9] Један од креатора стрип албума хорор прича Глуво доба, према текстовима Нинослава Митровића (епизода Бдијење). Илустровао је неколико књига и насловних страница за друге ауторе. Учесник је више колективних изложби стрипа, илустрација и слика. Аутор је маскоте Еро, симбола традиционалне манифестације „Невесињска олимпијада“.[10]

Ожењен, отац троје дјеце. Живи у Невесињу.

Библиографија уреди

Поезија:

  • Олујна лета (2001) — ОДП Штампарија „Требиње” Требиње;
  • Крик шапата (2005) — СПКД „Просвјета” Невесиње;
  • Од побуне до покора (2008) — СПКД „Просвјета” Невесиње;
  • Вјетрови су пробудили сјенке (2021) - КЗ "Јован Дучић" Требиње
  • Тетовирани облаци (2021) - "Девета димензија"

Стрип албуми:[11]

  • Невесињска пушка (2008) — ИП „Београд” Зрењанин;
  • Невесињска пушка 2 — Битка на Вучјем долу (2008) ИП „Београд” Зрењанин;
  • Вожд Карађорђе (2010) — СПКД „Просвјета” Билећа;
  • Краљевић Марко (2012) — СПКД „Просвјета” Билећа;
  • Невесињска пушка (2013) — друго обједињено издање, издавач аутор;
  • Понори зла (2017) — „Девета димензија” Бањалука[12]
  • Барут и сабља (2022) "Девета димензија"

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ „Јован Братић”. Девета димензија. Приступљено 27. 7. 2019. 
  2. ^ „Јован Братић: Кроз огањ”. Слободна Херцеговина. 11. 4. 2019. Приступљено 27. 7. 2019. 
  3. ^ K., Želimir (6. 4. 2019). „Jovan Bratić objavio pjesmu "Kameni vojnici". Trebinje Live (на језику: бошњачки). Приступљено 27. 7. 2019. 
  4. ^ „Братић Јован”. Удружење стрипских уметника Србије. 25. 12. 2012. Приступљено 27. 7. 2019. 
  5. ^ Девић, Немања (18. 6. 2017). „Понори зла — стрип у коме је описана бурна историја Херцеговине”. Ћирилица. Приступљено 27. 7. 2019. 
  6. ^ Предојевић, Бранислав (30. 10. 2017). „Strip autor iz Nevesinja o novom projektu: „Ponori zla“ su dug stradalim precima”. Блиц. Приступљено 27. 7. 2019. 
  7. ^ „Strip-roman Jovana Bratića 'Ponori zla': Priče o stradanju Hercegovaca”. Herceg televizija Trebinje (на језику: бошњачки). 21. 6. 2018. Приступљено 27. 7. 2019. 
  8. ^ Мијановић, Ратомир (22. 6. 2018). „Илустрована историја Јована Братића заинтересовала грађане Херцеговине”. Глас Српске. Приступљено 27. 7. 2019. 
  9. ^ „Јован Братић: Зашто стрип о Првом светском рату”. Удружење стрипских уметника Србије. 3. 7. 2017. Приступљено 27. 7. 2019. 
  10. ^ „Jovan Bratić, strip autor i pjesnik”. Trebinje Live (на језику: бошњачки). 31. 3. 2015. Приступљено 27. 7. 2019. 
  11. ^ Aleksić, Andrea (18. 2. 2019). „Strip crtač iz Nevesinja Jovan Bratić talentovani autor u svijetu stripa više od tri decenije”. Srpska Info (на језику: бошњачки). Приступљено 27. 7. 2019. 
  12. ^ „Стрип роман „Понори зла” о страдањима у Херцеговини”. Радио-телевизија Републике Српске. 23. 11. 2017. Приступљено 27. 7. 2019. 

Спољашње везе уреди