Јован Бријен (око 1170 - 27. март 1237) био је јерусалимски краљ и регент Латинског царства.

Јован Бријен
Лични подаци
Датум рођења1158.
Датум смрти23. март 1237.(1237-03-23) (66/67 год.)
Место смртиКонстантинопољ,
Породица
СупружникМарија од Монферата, Stephanie of Armenia, Беренгарија од Леона
ПотомствоЈоланда Јерусалимска, Марија од Бријена, Алфонс од Бријена, Јован од Акре, Louis of Brienne
РодитељиЕрард II Бријен
Agnès of Montfaucon
ДинастијаCounty of Brienne
ПретходникBaldwin II
НаследникЈоланда Јерусалимска

Владавина Јерусалимском краљевином уреди

Јован Бријен је био други син Ерарда II, грофа Бријене у Шампањи. У Свету земљу долази 1208. године као кандидат француског краља Филипа II Августа од кога је тражено да одабере мужа за јерусалимску принцезу Марију од Монферата (ћерку Конрада од Монферата и Изабеле I Јерусалимске). Марија и Јован су се венчали 1210. године. Тако Јован постаје јерусалимски краљ.

Године 1211, након низа борби са муслиманима, Јован склапа мир са Малик ел Адилом, Саладиновим наследником. Следеће године умире Марија од Монферата и оставља му ћерку Изабелу II (Јоланду) Јерусалимску. Убрзо се оженио ћерком јерменског краља Лава I, Стефани од Јерменије.

Пети крсташки рат уреди

Јован Бријен је био значајан учесник Петог крсташког рата (1218—1221). Када је египатски султан ел Камил послао крсташима понуду за мир и освајање Јерусалима, Галилеје и Палестине без борбе, Јован Бријен је саветовао легата Иноћентија III, Пелагија, да прихвати понуду. Пелагије је понуду ипак одбио јер није желео да преговара са муслиманима. Крсташи предузимају поход на Каиро који се завршио катастрофом, а крсташи су од Камила добили само слободан пролаз до Средоземног мора.

Губитак власти уреди

 
Византијски цариград

Након пропасти Петог крсташког похода, Јован одлази на Запад да тражи помоћ. Године 1223. упознао је папу Хонорија III и Фридриха II у Ферентину. Тамо је уговорен брак између Јованове ћерке Изабеле II Јерусалимске и Фридриха. Из Италије Јован одлази у Француску и Енглеску, а одатле у Сантјаго де Компостелу где му је леонски краљ Алфонсо IX понудио руку једне од кћери. Јован је одабрао млађу ћерку, Беренгарију Леонску. Након посете Немачкој вратио се у Рим (1225).

У Риму прима захтев Фридриха II да се одрекне јерусалимске круне у његову корист. Јован није желео да се одрекне власти те се осветио Фридриху који му је насилно преотео круну командујући папским трупама које су напале јужну Италију током царевог одсуства због Шестог крсташког рата.

Латински цар уреди

Године 1229. Јована су барони Латинског царства (крсташке државе основане након пада Цариграда 1204. године) послали понуду да постане цар-регент Латинског царства уз услов да Балдуин II Куртене ожени његову другу ћерку и наследи га након смрти. Јован пристаје и тако постаје цар Латинског царства.

Године 1235. Јован са знатно мањом војском одбрањује Цариград кога опседају никејски цар Јован III Дука Ватац и бугарски цар Иван Асен II. Погинуло је 10.000 непријатељских војника. Касније је ова Јованова победа преувеличана од стране латинских хроничара који га пореде са Хектором. Након успешне одбране Цариграда Јован умире у сиромаштву по идеалима Фрањеваца.

Породица уреди

Јован Бријен се женио три пута. Прва жена, Марија од Монферата, родила му је једну ћерку, Јоланду II, касније краљицу Јерусалима. Са Стефани је имао још једну ћерку која је умрла у детињству. Са трећом женом, Беренгаријом Леонском имао је четворо деце:

Породично стабло уреди

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Ерард II Бријен
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Јован Бријен
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Agnès of Montfaucon
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Види још уреди

Литература уреди