Јод-пентоксид

Јод пентоксид
Називи
	IUPAC назив дијод-пентоксид
	Други називи јод(V) оксид; анхидрид јодне киселине
Идентификација
CAS број	12029-98-0 ;
3Д модел (Jmol)	интерактивна слика;
ChEBI	CHEBI:29914 ;
ChemSpider	140179 ;
ECHA InfoCard	100.031.569
MeSH	Iodine+pentoxide
PubChem C ID	159402;
	InChI InChI=1S/I2O5/c3-1(4)7-2(5)6 Кључ: BIZCJSDBWZTASZ-UHFFFAOYSA-N ; InChI=1/I2O5/c3-1(4)7-2(5)6;
	SMILES O=I(=O)OI(=O)=O; ; ; ; ; ;
Својства
Хемијска формула	I2O5
Моларна маса	333,81 g/mol
Агрегатно стање	бела кристална супстанца
Густина	4,980 g cm−3
Тачка топљења	? °C
Тачка кључања	? °C
Опасности
Главне опасности	оксидант
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
	Референце инфокутије

Јод-пентоксид је оксид јода хемијске формуле I₂O₅, где је оксидациони број јода +5.

Добијање уреди

Може се добити загревањем јодне киселине на температури од око 170 °C, јер се она тада распада уз губитак воде^[4]:

\mathrm {2HIO_{3}\longrightarrow \;H_{2}O+I_{2}O_{5}}

Својства уреди

Јод-пентоксид је бела кристална супстанца, за коју важи да је постојанија него било који други оксид хлора или брома. Ипак, изнад 200 °C се распада на јод и кисеоник. Са водом гради јодну киселину, те се сматра њеним анхидридом.^[4]

Особина	Вредност
Партициони коефицијент^[5] (ALogP)	1,3
Растворљивост^[6] (logS, log(mol/L))	4,1
Поларна површина^[7] (PSA, Å²)	77,5

Примена уреди

Овај оксид је јако оксидационо средство, па може да оксидује угљен-моноксид, што је важно у откривању овог гаса у смеши, чак и у малим количинама:

\mathrm {I_{2}O_{5}+5CO\longrightarrow \;I_{2}+5CO_{2}}

Реагенс који се користи у ову сврху и који садржи јод-пентоксид се назива хулманит.^[4]

Референце уреди

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ ^а ^б Greenwood, Norman N.; Earnshaw, A. (1997), Chemistry of the Elements (2nd ed.), Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 978-0-7506-3365-9. стр. 851–852.
^ ^а ^б ^в Паркес, Г. Д. & Фил, Д. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.
^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.

Литература уреди

Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.

Спољашње везе уреди

Iodine pentoxide

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[G&E-3] а ^б Greenwood, Norman N.; Earnshaw, A. (1997), Chemistry of the Elements (2nd ed.), Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 978-0-7506-3365-9. стр. 851–852.

[мелор-4] а ^б ^в Паркес, Г. Д. & Фил, Д. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.

[5] Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.

[6] Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.

[7] Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]