Јулка Мештеровић
Јулка Мештеровић (Српски Итебеј, код Житишта, 22. август 1906 — Београд, 4. октобар 1984) била је лекар-гинеколог и учесница Народноослободилачке борбе.[1][2][3]
Јулка Мештеровић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1906. |
| Место рођења | Српски Итебеј |
| Датум смрти | 1984. |
Биографија уреди
Рођена је 1906. године у Српском Итебеју, где је завршила основну школу. Гимназију је завршила у Бечкереку, а дипломирала је на Медицинском факултету Универзитета у Београду, након чега је специјализовала гинекологију. Радни стаж је започела у Београду, а након удаје 1938. године за лекара Милоша Пантића, радила је у приватној амбуланти у Ваљеву.[3]
По избијању Другог светског рата добровољно се јавила у Дринску дивизију Југословенске војске. Приступа Народноослободилачком покрету 1941. године и августа исте године бива постављена за санитетског референта у Посавском НОП, чији је командант био Коча Поповић. Током рата оснива партизанске болнице и ради на оспособљавању нових санитетских радника. Била је управник партизанске болнице у Новој Вароши, а потом и управник болнице у Чајничу. Стекла је искуство хирурга, радећи тешке и компликоване операције. Учествовала је у Четвртој, Петој и Шестој офанзиви. У токи борби за ослобађање Србије, била је референт санитета XIV корпуса и заменик начелника санитета Главног штаба Србије, а по ослобођењу Београда начелник санитета Команде града Београда. Прва је жена која је у току рата добила чин потпуковника и чин резервног санитетског пуковника Југословенске народне армије.[3]
После рата је била посланик. Усавршавала се у Совјетском Савезу. Била је управник Опште државне болнице, помоћник министра здравља и лекар у неколико београдских болница. Пензионисана је 1965. године. Била је члан Главног и Централног одбора Антифашистичког фронта жена, као и члан Српског лекарског друштва. Носилац је Партизанске споменице 1941, Ордена за храброст, Ордена заслуга за народ II реда и Ордена партизанске звезде II реда.[3] Аутор је књиге Лекарев дневник која је објављена 1968. године.[4]
Референце уреди
- ^ Белић, Угљеша (2018). Родна димензија енциклопедијског текста. Нови Сад. стр. 67.
- ^ DanasOnline, Piše:. „Nepodnošljivost situacije - Društvo - Dnevni list Danas”. www.danas.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-03-04.
- ^ а б в г д Лекић, Стојанка (2017). Знамените жене Великог Бечкерека, Петровграда, Зрењанина до половине 20. века. Нови Сад: Покрајински завод за равноправност полова. стр. 67. ISBN 978-86-86259-29-5.
- ^ Sekulić, Nada; Radoman, Marija (2016). Feministički forum Filozofskog fakulteta, izabrani radovi iz studija roda. Beograd: Sociološko udruženje Srbije i Crne Gore, Institut za sociološka istraživanja, Filozofskog fakulteta u Beogradu. ISBN 978-86-6427-046-5.