Отворите главни мени

Српски Итебеј (мађ. Szerbittabé) је насеље у општини Житиште, у Средњобанатском управном округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 1969 становника (према попису из 2002. било је 2405 становника).

Српски Итебеј
Srpski Itebej Orthodox church.jpg
Православна црква
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСредњобанатски
ОпштинаЖитиште
Становништво
 — 2011.Пад 1.969
 — густина17/км2
Географске карактеристике
Координате45°34′03″ СГШ; 20°42′51″ ИГД / 45.56760° СГШ; 20.71425° ИГД / 45.56760; 20.71425Координате: 45°34′03″ СГШ; 20°42′51″ ИГД / 45.56760° СГШ; 20.71425° ИГД / 45.56760; 20.71425
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина70 м
Површина112,8 км2
Српски Итебеј на мапи Србије
Српски Итебеј
Српски Итебеј
Српски Итебеј на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број23233
Позивни број023
Регистарска ознакаZR

ИсторијаУреди

Насеље је настало 1221. године. Документи о овом насељавању се чува у Државном историјском архиву у Будимпешти. У архиву Ватикана постоје подаци из 1332., 1337. године, где на основу спискова сакупљен одређени порез (десетина). И овде је забележен назив места ITTEBE. Итебеј се спомиње и у Крушевачком поменику 1319. године.

Итебек је 1764. године православна парохија у Елемирском протопрезвирату.[1] Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да се место "Итебе" налази у Бечкеречком округу и дистрикту. Становништво је било српско.[2] Када је 1797. године пописан православни клир у "Итебеју" су пописана четири свештеника, који су се служили само српским језиком, изузев ђакона који је знао и мађарски језик. Били су то пароси, поп Николаје Бедричић, поп Симеон Церњански (рукоп. 1763), поп Јован Лонгинов (1782), поп Трифун Рајић (старији; 1785) те ђакон и учитељ Трифун Рајић (млађи; 1796).[3]

Са градњом православне цркве започело се 1765. године а завршена је 1769. године. Иконостас је завршио Димитрије Поповић — сликар Великобечкеречки 1777. године.

ДемографијаУреди

У насељу Српски Итебеј живи 1919 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,6 година (39,1 код мушкараца и 44,0 код жена). У насељу има 907 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,65.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
 
Демографија[4]
Година Становника
1948. 5.376
1953. 5.013
1961. 4.634
1971. 4.058
1981. 3.281
1991. 2.873 2.812
2002. 2.405 2.539
2011. 1.969
Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Срби
  
1.881 78,21 %
Мађари
  
255 10,60 %
Роми
  
119 4,94 %
Југословени
  
26 1,08 %
Хрвати
  
10 0,41 %
Румуни
  
6 0,24 %
Албанци
  
4 0,16 %
Македонци
  
3 0,12 %
Словаци
  
2 0,08 %
Црногорци
  
1 0,04 %
Украјинци
  
1 0,04 %
Немци
  
1 0,04 %
Бугари
  
1 0,04 %
непознато
  
9 0,37 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1905.
  2. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  3. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди