Српски Итебеј

насеље у општини Житиште, у Средњобанатском управном округу, у Србији

Српски Итебеј (мађ. Szerbittabé) је насеље у општини Житиште, у Средњобанатском управном округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 1612 становника (према попису из 2011. било је 1969 становника).

Српски Итебеј
Православна црква
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСредњобанатски
ОпштинаЖитиште
Становништво
 — 2011.Пад 1.969
 — густина17/km2
Географске карактеристике
Координате45° 34′ 03″ С; 20° 42′ 51″ И / 45.5676° С; 20.7143° И / 45.5676; 20.7143
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина70 m
Површина112,8 km2
Српски Итебеј на карти Србије
Српски Итебеј
Српски Итебеј
Српски Итебеј на карти Србије
Остали подаци
Поштански број23233
Позивни број023
Регистарска ознакаZR

Историја

уреди

Насеље је настало 1221. године. Документи о овом насељавању се чува у Државном историјском архиву у Будимпешти. У архиву Ватикана постоје подаци из 1332, 1337. године, где на основу спискова сакупљен одређени порез (десетина). И овде је забележен назив места ITTEBE. Итебеј се спомиње и у Крушевачком поменику 1319. године.

Итебеј је 1764. године православна парохија у Елемирском протопрезвитерату.[1] Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да се место "Итебе" налази у Бечкеречком округу и дистрикту. Становништво је било српско.[2] Када је 1797. године пописан православни клир у "Итебеју" су пописана четири свештеника, који су се служили само српским језиком, изузев ђакона који је знао и мађарски језик. Били су то пароси, поп Николаје Бедричић, поп Симеон Церњански (рукоп. 1763), поп Јован Лонгинов (1782), поп Трифун Рајић (старији; 1785) те ђакон и учитељ Трифун Рајић (млађи; 1796).[3]

Са градњом православне цркве започело се 1765. године а завршена је 1769. године. Иконостас је завршио Димитрије Поповић — сликар Великобечкеречки 1777. године.

Католичку цркву су саградили велепоседник Имре Јеноваји (Jenovay Imre) и парламентарни посланик Пал Демко (Demkó Pál) крајем XIX. века; освећена је 23. септембра 1898. oд чанадског бискупа Шандор Дежефи (Dessewffy Sándor) .[4]

Демографија

уреди

У насељу Српски Итебеј живи 1919 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,6 година (39,1 код мушкараца и 44,0 код жена). У насељу има 907 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,65.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 5.376
1953. 5.013
1961. 4.634
1971. 4.058
1981. 3.281
1991. 2.873 2.812
2002. 2.405 2.539
2011. 1.969
Етнички састав према попису из 2002.‍[6]
Срби
  
1.881 78,21%
Мађари
  
255 10,60%
Роми
  
119 4,94%
Југословени
  
26 1,08%
Хрвати
  
10 0,41%
Румуни
  
6 0,24%
Албанци
  
4 0,16%
Македонци
  
3 0,12%
Словаци
  
2 0,08%
Црногорци
  
1 0,04%
Украјинци
  
1 0,04%
Немци
  
1 0,04%
Бугари
  
1 0,04%
непознато
  
9 0,37%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1905.
  2. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  3. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.
  4. ^ Országos Hírlap, Будимпешта, год. II, бр. 262, стр.6.
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди