Љубица Јанковић

Уколико сте тражили другу особу, погледајте чланак Љубица Јанковић (вишезначна одредница).

Љубица Јанковић (Алексинац, 14. јун 1894Београд, 3. мај 1974) је била етномузиколог, сарадник Етнографског института Српске академије наука и уметности и члан више међународних установа за изучавање народне културе. Са сестром Даницом издала је књигу „Народне игре” у осам томова. Оне су зачетнице српске етнокореологије. Цео живот су посветиле сакупљању и проучавању традиционалних игара, песама и обичаја. Њихов истраживачки и етнокореолошки рад обухвата игре из Србије, Војводине, Црне Горе, са Косова, из Босне и Херцеговине, Македоније, Хрватске, Далмације и одређених подручја Словеније.

Љубица Јанковић
Ljubica Janković.jpg
Љубица Јанковић
Датум рођења(1894-06-14)14. јун 1894.
Место рођењаАлексинац
 Краљевина Србија
Датум смрти3. мај 1974.(1974-05-03) (79 год.)
Место смртиБеоград
 СФРЈ

Ујак им је био етнолог Тихомир Ђорђевић.

БиографијаУреди

Љубица је дипломирала на Филозофском факултету, где је студирала Југословенску и упоредну књижевност, српски и грчки језик, српску историју. Године 1937. је у Етнографском музеју у Београду основала Архив о народним играма и од 1939. је водила Одељење за музички фолклор. Тада је систематски прикупљала терминолошко-енциклопедијску и библиографску грађу о народним играма и музици. У Београду у својој кући је одржавала и курсеве народних игара. Високо се истицала у домаћим научним круговима, нарочито откад је изабрана за дописног члана САНУ.

ДелаУреди

Најобухватнија збирка, резултат бројних истраживања, састоји се из осам књига под заједничким називом Народне игре, које су издаване од 1934. до 1964. године. Сестре Љубица и Даница су написале и девету књигу, али она није издата. Свака од ових књига садржи вредне теоријске расправе, записе игара и мелодија и црно-беле фотографије. Осим тога, написале су бројне радове разматрајући битне проблеме етнокореологије: структуру игара, типове игара, записивање игара, однос игре и музике, стил и технику играња, обредне игре, психолошке основе играња, улогу жене у игри, начин сакупљања игара на терену, васпитну улогу и чување игара итд. Њихови етнокореолошки радови су терминолошки јасни, лако читљиви, прецизни и наменски писани за ширу публику. И начин записивања игара, систем који су саме засновале, прилагођен је сваком кориснику, јер је писан речима (дескриптивно). Њихове расправе и студије засноване на сопственом систему биле су веома запажене у свету и издаване у бројним страним зборницима и часописима.

Спољашње везеУреди