Љубо Бабић (сликар)
Љубо Бабић (Јастребарско, Аустроугарска, 14. јун 1890 — Загреб 14. мај 1974) био је један од највећих хрватских и својевремено југословенских сликара и историчара уметности.[1]
Љубо Бабић | |
---|---|
Датум рођења | 14. јун 1890. |
Место рођења | Јастребарско |
Датум смрти | 14. мај 1974.83 год.) ( |
Место смрти | Загреб |
Биографија
уредиРодио се у Јастребарском (Аустроугарска) 14. јуна 1890. године. Завршио је Академију у Минхену и Филозофски факултет у Загребу, где је 1915. у своме атељеу отворио Модерну сликарску школу, а потом више од четири деценије предавао на загребачкој Академији.[2] Члан је групе Медулић, један од оснивача Групе тројице.[3] Један од најзначајнијих хрватских сликара портрета, пејзажа, мртвих природа и фигуралних композиција. Након раног симболистичког (Удовице) и кратког експресионистичког раздобља (Црвени стјегови), развијао се према изразитом колористичком сликарству (циклусима пејзажа из Хрватског Загорја, Лике, Далмације - Мој родни крај); Сјајне импресије забележене акварелом и пастелом са путовања Шпанијом, Италијом и Далмацијом. Изузетно плодан сценограф загребачких позоришних кућа за које је од 1918. поставио бројне драме, балете и опере (Вилијам Шекспир, На три краља).
Своја дела је излагао у оквиру павиљона Краљевине Србије на међународној изложби у Риму 1911. године.[4]
Написао више дела из историје уметности (Умјетност код Хрвата; Daumier; Француско сликарство 19. стољећа); организовао и конципирао значајне културне акције, изложбе те поставе галерија и музеја. Илустровао велики број књига; радио нацрте за плакате, ентеријере и друго. Преминуо је у Загребу 14. маја 1974. године.
Референце
уреди- ^ „Babić, Ljubo - Hrvatska enciklopedija”. enciklopedija.hr. Приступљено 2024-01-26.
- ^ „Ljubo Babić | Autori | Aukcijska Kuća Srbinovski”. srbinovski-art.com. Приступљено 2024-01-26.
- ^ „Arte - Ljubo Babić - Biografija”. www.arte.rs. Приступљено 2024-01-26.
- ^ Elezović, Zvezdana (2009). „Kosovske teme paviljona Kraljevine Srbije na međunarodnoj izložbi u Rimu 1911. godine”. Baština. 27.
Литература
уреди- Други том Националне и опће енциклопедије, Загреб 2005.