Отворите главни мени

Ћирило Солунски

(преусмерено са Ћирило)
За чланак о бугарском књижевнику и филозофу, погледајте чланак Константин Филозоф.
За другу употребу, погледајте чланак Константин.

Константин Филозоф (грч. Κωνσταντίνος), познатији као Свети Ћирило (грч. Κύριλλος, црксл. Кирилъ) (827. — 14. фебруар 869) је био византијски мисионар који је са својим братом Методијем донео писменост и хришћанство Словенима. Био је један од најбољих лингвиста, теолога и учених људи свог доба, савременик Фотија I (858867, 877886) и творац првог словенског писма глагољице из које се касније развила нова азбука која је у његову част названа Ћирилица. Око 855. године направио је у Цариграду, азбуку, тако што је грчком алфавиту додао више словенских знакова. Ћирил је затим почео да преводи Јеванђеље и Псалтир, са грчког на словенски језик.[1] Пре мисије међу Словенима, био је као изасланик византијског цара и свог школског друга Михајла III (842856, самостално 856—867) међу Арапима у Самари на Тигру (око 851) и међу Хазарима заједно са братом.

Ћирило Солунски
Holy Trinity Column - Saint Cyril.jpg
Статуа светог Ћирила на Стубу светог тројства у Оломоуцу
Датум рођења827.
Место рођењаСолун
 Византијско царство
Датум смрти14. фебруар 869.
Место смртиРим
Папска држава
Поштује се управослављу и католицизму
Празник11. мај
14. фебруар
Свети Кирило и Методије

Током мисије међу Хазарима, браћа су на Криму код Херсона нашли мошти папе Климента I (88/9298/101), као и јеванђеље и псалтир писане руским словима на готском језику.[2] Током своје мисије међу Словенима у Великоморавској кнежевини кнеза Растислава (842—870), браћа су се нашла на удару германског свештенства које је на том простору ширило хришћанство на латинском језику, због чега су око 867. године били приморани да оду у Рим и траже дозволу за свој рад од папе. На том путу су се зауставили у Панонској кнежевини кнеза Коцеља (861872), започевши своју мисију и на тим простору. Током боравка у Риму, папа Хадријан II (867—872) им је дао дозволу да наставе богослужење на црквенословенском језику и сам одржао службу на њему у базилици Светог Петра. Константин се у Риму разболео и замонашио[3] у једном грчком манастиру, на гори Олимп, узевши том приликом монашко име Ћирило(грч. Κύριλλος) што значи Господњи. Педесет дана после тога је умро 14.02.869. Заједно са братом је 1980. године проглашен свецем заштитником Европе, а по њему је назван, око 1.505m нмв. висок планински врх на острву Ливингстон, које се налази у архипелагу Јужних Шетландских острва на Антарктику. Канонизовале су га обе хришћанске цркве, али га празнују различитим датумима, православна 11. маја, а католичка 14. фебруара.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ "Сербскиј народниј лист", Будим 1835. године
  2. ^ Светозар Николић, Старословенски језик I, „Требник“, Београд, 2002.
  3. ^ "Сербскиј народниј лист", Будим 11835. године

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди