Џослин Бел Бернел
Дејм (Сузан) Џослин Бел Бернел (енгл. Jocelyn Bell Burnell; Белфаст, 15. јул 1943) јесте астрофизичарка из Северне Ирске. Открила је радио пулсаре спремајући своју докторску тезу на Универзитету у Кембриџу.
| Џослин Бел Бернел | |
|---|---|
,_1967.jpg) Џослин Бел Бернел, 1967. | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | - Дејм (Сузан) Џослин Бел Бернел |
| Датум рођења | 15. јул 1943. |
| Место рођења | Белфаст, Уједињено Краљевство |
| Научни рад | |
| Поље | Астрофизика |
| Познат по | Откриће пулсара |
| Званични веб-сајт | |
| www | |
Рад у ком је први пут изложено откриће пулсара потписало је пет аутора.[2] Први потписник је био њен ментор, Ентони Хјуиш (енгл. Antony Hewish), док је друга била она. Хјуиш и Мартин Рајл (енгл. Martin Ryle) су добили Нобелову награду за физику 1974. године за ово откриће. Бел Бернел није добила награду, иако је заправо прва уочила пулсаре и направила прве прецизне анализе везане за њих.[3] Многи истакнути астрономи су изразили незадовољство поводом овога. Др. Јосиф Шкловски (рус. Ио́сиф Самуи́лович Шкло́вский), руски астрофизичар, је 1970. године изјавио: “Госпођице Бел, направили сте најзначајније астрономско откриће двадесетог века”.[4]
Бави се истраживањима у области гама, икс и инфра-црвених таласа. Главна област њених истраживања су неутронске звезде и микроквазари.[5][6]
Биографија
уредиСузан Џослин Бел је рођена у Белфасту у Северној Ирској. Њен отац је био архитекта и био је један од конструктора Планетаријума Армаг, што је утицалоо да се Сузан још као млада упозна са астрономијом.
Одрасла је у Лургану, где је и похађала школу за девојчице. Док се њени и остали родитељи нису изборили, на колеџу се нису предавали научни предмети, већ су у наставном плану за девојке постојали предмети попут кувања и везења. Пошто није добро прошла на испиту за средњу школу (middle school), кад је завршила четврти разред основне школе, родитељи су је уписали у Квекерску школу Маунт у Јорку. Овде се Џослин одушевила наставницом физике и одлучила је да студира физику. Уписала је физику на Универзитету у Глазгову, где је и дипломирала 1965. године.
Академска каријера
уредиДипломирала је физику на Универзитету у Глазгову 1965, а докторирала на Универзитету у Кембриџу 1969. На Кембриџу је учествовала у тиму са Хјуишем у конструкцији радио-телескопа за истраживање квазара помоћу међупланетарних сцинтилација. Јула 1967. детектовала је сигнал који је пулсирао са врло правилним периодом од око 1 пулса по секунди. Извор је привремено назван “Мали зелени човек 1” (енгл. LGM-1, од енглеског енгл. Little Green Man 1). Неколико година касније се испоставило да је у питању брзо ротирајућа неутронска звезда. Данас овај пулсар носи назив ПСР Б1919+21.
Предавала је на многим универзитетима, укључујући Универзитет у Саутхемптону у периоду од 1968. до 1973. године, Лондонски универзитетски колеџ од 1974. до 1982. године, Краљевску опсерваторија у Единбургу од 1982. до 1991. године, Отворени универзитет у Великој Британији у периоду од 1973. до 1987. и од 1991. до 2001. године, Универзитет Принстон где је била гостујућа професорка. На Универзитету у Бату у Самерсету је била на позицији деканке за науку до 2001. до 2004. Такође је била и председница Краљевског астрономског друштва од 2002. до 2004. и председница Института за физику од 2008. до 2010. Од фебруара 2014. је председница Краљевског друштва у Единбургу, што је чини првом женом на тој позицији у историји. Тренутно је гостујућа професорка астрофизике на Универзитету у Оксфорду.[5]
Награде и почасти
уредиДодељене су јој бројне награде, међу којима су награде Френклиновог инстутута у Филаделфији 1973. године, Америчког астрономског друштва 1986. године, Националне радио астрономске опсерваторије 1995. године, Америчког филозофског друштва 2000. године и друге.[5]
- Медаља Алберта А. Мичелсона од Френклиновог инстутута у Филаделфији 1973. године која је додељена и њеном сараднику Ентонију Хјуишу
- Меморијална награда Џ. Роберта Опенхејмера од Центра за теоретске студије Универзитета у Мајамију 1978. године
- Награда Беатрис М. Тинсли од Америчког астрономског друштва 1986. године
- Хершелова медаља Краљевског астрономског друштва 1989. године
- Магелански премијум Америчког филозофског друштва 2000. године
- Чланство Краљевског друштва 2003. године
- Грот Реберова медаља од Интернационалне уније проучавања у радио спектру (General Assembly of the International Radio Science Union) у Истанбулу 2011. године
Почасни је носилац доктората наука бројних факултета, међу којима су:
- Хериот-Ватов универзитет, од 1993. године
- Доктор Универзитета Јорк, од 1994. године
- Универзитет Ворика (University of Warwick), од 1995. године
- Универзитет Сасекса, од 1997. године
- Универзитет Св. Андреја (University of St Andrews), од 1999. године
- Лондонски универзитет, од 1999. године
- Колеџ Хаверфорд, од 2000. године
- Универзитет Лидс (University of Leeds), од 2000. године
- Колеџ Вилијамс, од 2000. године
- Универзитет Портсмут, од 2002. године
- Краљичин универзитет у Белфасту, од 2002. године
- Универзитет Единбург, од 2003. године
- Универзитет Килеа (University of Keele), од 2005. године
- Универзитет Харвард, од 2007. године
- Дурхам универзитет, од 2007. године
- Универзитет Мичиген, од 2008. године
- Универзитет Саутхемптон, од 2008. године
- Тринити колеџ у Даблину, од 2008.
Посвећен јој је први од три дела емисије 'Бриљантни умови' (енгл. Beautiful Minds) коју је објавио Би-Би-Си 4.[7] Сврстана је међу 100 најмоћнијих жена у Великој Британији у радио магазину “Женски сат” (енгл. Woman's Hour) радио станице Би-Би-Си 4.[8]
Референце
уреди- ^ The Life Scientific 2011.
- ^ "Посматрања брзопулсирајућег радио извора" ("Observation of a Rapidly Pulsating Radio Source"), Хевиш A.; Бел S. Џ.; Плкингтон, Џ. Д. Х.; Скот, П. Ф.; Колинс, Р. A., 1968, Nature 217
- ^ Hargittai, István (2003). The road to Stockholm : Nobel Prizes, science, and scientists. Оxford: Oxford University Press. стр. 240. ISBN 978-0-19-860785-4.
- ^ Longair, Malcolm (2006). The Cosmic Century: A History of Astrophysics and Cosmology. Cambridge University Press. стр. 196. ISBN 978-0-521-47436-8.
- ^ а б в Џослин Бел Бернел, UCLA Архивирано на сајту Wayback Machine (7. јул 2007), приступљено: 16. јануар 2015.
- ^ Особље катедре астрофизике, Оксфорд: Проф. С. Џослин Бел Бернел Архивирано на сајту Wayback Machine (17. децембар 2014), приступљено: 16. јануар 2015.
- ^ Би-Би-Си 4 - Бриљантни умови, серија 1, Џослин Бел Бернел, приступљено: 16. јануар 2015.
- ^ Би-Би-Си радио 4 - Женски сат - Листа најснажнијих жена 2013. године, приступљено: 16. јануар 2015.
Литература
уреди- Longair, Malcolm (2006). The Cosmic Century: A History of Astrophysics and Cosmology. Cambridge University Press. стр. 196. ISBN 978-0-521-47436-8.
- Hargittai, István (2003). The road to Stockholm : Nobel Prizes, science, and scientists. Оxford: Oxford University Press. стр. 240. ISBN 978-0-19-860785-4.
