Агатон Моравски
Агатон Моравски (грч. Ἀγαθῶνος Μωράβων, лат. Agathon archiepiscopus) је био православни архијереј из друге половине 9. века, који је као јерарх моравски учествовао у раду помесног Цариградског сабора, одржаног током 879. и 880. године. Припадао је јерархији Цариградске патријаршије, али у науци постоје недоумице поводом његовог јерархијског степена и значења моравске одреднице у његовој титули. Поједини истраживачи су сматрали да тај термин упућује на Великоморавску кнежевину, али та претпоставка није шире прихваћена. Савремени истраживачи су показали да је Агатон био митрополит, чија се митрополија налазила у области реке Мораве (у данашњој Србији). У то време, српско Поморавље је било под влашћу бугарских владара. Наследницом Агатонове архијерејске катедре сматра се потоња Епархија браничевска.[1][2][3][4]
| Агатон Моравски Ἀγαθῶνος Μωράβων | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Помесна црква | Цариградска патријаршија |
| Епархија | Моравска митрополија |
| Чин | митрополит |
| Титула | митрополит моравски |
| Године службе | око 880. године |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 9. век |
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Вуковић 1996, стр. 9.
- ^ Пириватрић 1997, стр. 173-201.
- ^ Коматина 2009, стр. 359-368.
- ^ Коматина 2016, стр. 75-76.
Литература
уреди- Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Београд: Евро.
- Живковић, Тибор (2004). Црквена организација у српским земљама: Рани средњи век. Београд: Историјски институт; Службени гласник.
- Јанковић, Марија (1985). Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку. Београд: Историјски институт.
- Калић, Јованка (1979). „Црквене прилике у српским земљама до стварања архиепископије 1219. године”. Сава Немањић-свети Сава: Историја и предање. Београд: САНУ. стр. 27—53.
- Коматина, Ивана (2016). Црква и држава у српским земљама од XI до XIII века. Београд: Историјски институт.
- Коматина, Предраг (2009). „Моравски епископ Агатон на Фотијевом сабору 879/880. г.” (PDF). Српска теологија данас. 1: 359—368.
- Коматина, Предраг (2014). Црквена политика Византије од краја иконоборства до смрти цара Василија I. Београд: Византолошки институт САНУ.
- Komatina, Predrag (2023). „The diocesan structure of the Archbishopric of Ohrid in the charters of Basil II: Historical development until the early 11th century” (PDF). Зборник радова Византолошког института. 60: 7—25. Архивирано из оригинала 07. 04. 2024. г. Приступљено 23. 06. 2024.
- Марковић, Миодраг; Војводић, Драган (2021). Црква Светих апостола Петра и Павла у Расу. Нови Сад: Платонеум.
- Пириватрић, Срђан (1997). „Византијска тема Морава и "Моравије" Константина VII Порфирогенита”. Зборник радова Византолошког института. 36: 173—201.
- Слијепчевић, Ђоко М. (1962). Историја Српске православне цркве. 1. Минхен: Искра.