Акрини (Кожани)
Акрини (грчки: Ακρινή, Акрини) је насељено место у саставу општине Кожани, округ Кожани, у периферији Западна Македонија, Грчка.
| Акрини Ακρινή | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава |  Грчка |
| Периферија | Западна Македонија |
| Округ | Кожани |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2001 | 1.128 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 40° 26′ 02″ С; 21° 54′ 20″ И / 40.433937866301235° С; 21.905584605199422° И |
| Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
| Апс. висина | 818 m |
  Акрини Акрини на карти Грчке | |
| Поштански број | 501 00 |
| Регистарска ознака | ΚΖ |
Име
уредиДо 1927. године село Акрини се звало Ινέοβα (Инеова) (1) изведено од турског имена села Инеоба или Ине Оваси.
Географија
уредиАкрини се налази у југозападном подножју планине Каракамен (Вермио).
Историја
уредиНа крају 19. века Инеоба (Ине Оваси) је турско село у југозападном делу Кајларске казе Османске империје.
У књизи „Етнографија Једренског, Битољског и Солунског вилајета“ издатој у Цариграду 1878. године, наводи се да је Инебогас турско село са 6 домаћинстава и 180 становника муслимана.(2)
По статистикама службеника Бугарске егзархије Васила К'нчова село Инебогас је турско село са 240 становника Турака.(3)
По подацима грчког конзулата у Еласони 1904. године се наводи да у селу Инеова живи 550 Турака.(4)
После Балканских ратова
уредиУ Првом балканском рату 1912. године, село ослобађа грчка војска. После Другог балканског рата и договора око поделе османске области Македоније, село улази у састав Краљевине Грчке. 1913. године село има 703 становника.(5)
После Грчко-турског рата и договора око размене становништва, село је потупуно напуштено. Становништво је протерано у Турску. На њихово место долазе грчке избеглице из Турске. 1927. године селу је промењено име у Акрини, а 1928. године је избегличко село са 122 породице и 556 становника.(6)
Данас у селу живи 1.128 становника.
Извори
уреди- 1. Μετονομασίες των Οικισμών της Ελλάδας. Ινέοβα -- Ακρινή
- 2. Македония и Одринско. Статистика на населението от 1873 г., Македонски научен институт, София, 1995, стр. 98-99.
- 3. Кънчов, Васил. Македония. Етнография и статистика, София, 1900, стр. 270.
- 4. Σπανός, Κώςτας. "Η απογραφή του Σαντζακίου των Σερβίων", in: "Ελιμειακά", 2001.
- 5. Απαρίθμηση των κατοίκων των νέων επαρχιών της Ελλάδος του έτους 1913. Μακεδονία.
- 6. Κατάλογος των προσφυγικών συνοικισμών της Μακεδονίας σύμφωνα με τα στοιχεία της Επιτροπής Αποκαταστάσεως Προσφύγων (ΕΑΠ) έτος 1928
