Отворите главни мени

Алеаторика (lat. alea - коцка)је савремени композиторски поступак који укључује игру случаја.[1]

Карактеристике поступкаУреди

 
Графички приказ ритмичких пропорција у Сонати III за препарирани клавир Џона Кејџа

Ова је игра случаја код неке алеаторичке композиције увек ограничена извесним правилима, па се зато ради о диригованом, управљаном случају (нем. геленктер Зу) Сам назив изведен је од лат. "алеа" - коцка, због аналогије с игром бацања коцке: као што у игри коцком зависи од случаја који ће бачена коцка показати, тако и у алеаторичкој композицији зависи од извођача коју ће од предвиђених могућности у тренутку извођења одабрати. Надаље, ако се игра бацања коцке изводи с више коцки, тада је број могућих комбинација врло велики, а исто је тако и код алеаторичке композиције, написане за више извођача, велики број варијанти у којима се дело може извести, јер тамо сваки од извођача опет слободно одабира међу могућностима које композиције њему одговарају.

Врсте поступкаУреди

Постоји више алеаторијских основних композицијских поступака. Један се састоји у томе да композитор детаљно изради "саставне делове", односно - структуре композиције, а извођачу преостаје да он сам одабира њихов редослед у току извођења; карактеристични примери такве алеаторике су "Клавирштик 9 К Штокаја и 3. соната за клавир П. Булеза. Супротно претходном је поступак где композитор фиксира целину композиције као распоред њених делова док за извођење појединости даје извођачу више разних равноправних могућности решења; композиција "Кругови за женски глас, харфу и два перкусиониста" Л. Берија представља карактеристичан пример оваквог алеаторичког поступка. И, коначно, постоји такав алеаторички композицијски поступак у коме аутор дефинитивно не детерминира ни детаље дела нити дело у целини, него препушта извођачу у даним оквирима слободу одлучивања и у извођењу детаља и у обликовању форме дела у целини; типичан пример ове врсти алеаторике је оркестарска композиција "Available for me" И Е. Брауна. Амерички композитор Џон Кејџ довео је пак алеаторичке принципе до крајњих консеквенца: код њега, наиме, случај у толикој мери одлучује о форми у целини, као и у појединостима, да престаје бити специфично средство композицијске технике и постаје циљ ауторове стваралачке акције.

РеференцеУреди

  1. ^ Ковачевић Крешимир и остали "Музичка енциклопедија" Југославенски лексикографски завод Загреб 1971.

ЛитератураУреди

  • Boehmer, Konrad. 1967. Zur Theorie der offenen Form in der neuen Musik. Darmstadt: Edition Tonos. (Second printing 1988.)
  • Boulez, Pierre. "Aléa". Nouvelle Revue française, no. 59 (1 November). Reprinted in Pierre Boulez, Relevés d’apprenti, collected and presented by Paule Thévenin, 41–45. Paris: Éditions du Seuil, 1966. 1957. ISBN 978-2-02-001930-9.. English as "Alea" in Pierre Boulez, Notes of an Apprenticeship, collected and presented by Paule Thévenin, translated from the French by Herbert Weinstock, 35–51. New York: Alfred A. Knopf, 1968. New English translation, as "Alea", in Pierre Boulez, Stocktakings from an Apprenticeship, collected and presented by Paule Thévenin, translated from the French by Stephen Walsh, with an introduction by Robert Piencikowski, 26–38. Oxford: Clarendon Press; New York. Oxford University Press.1991. ISBN 978-0-19-311210-0..
  • Chrissochoidis, Ilias, Stavros Houliaras, and Christos Mitsakis. 2005."Set theory in Xenakis' EONTA". In International Symposium Iannis Xenakis, edited by Anastasia Georgaki and Makis Solomos, 241–49. Athens: The National and Kapodistrian University.
  • Farach-Colton, Andrew (новембар 2005). „Hovhaness Concerto for 2 Pianos; (3) Pieces for 2 Pianos”. Gramophone. Приступљено 4. 6. 2015. 
  • Fisher, Lynn. 2010. "An Unlikely Musical Pioneer? Early Aleatory Counterpoint". AleaCounterpoint blog site (Accessed 22 June 2010).
  • Griffiths, Paul. 2001. "Aleatory". The New Grove Dictionary of Music and Musicians, second edition, edited by Stanley Sadie and John Tyrrell. London: Macmillan Publishers.
  • Hovhaness, Alan. 1944. Lousadzak, op. 48 (score). New York: Peer International Corporation.
  • Hovhaness, Alan. 1958. Meditation on Orpheus, op. 155 (score). New York: C. F. Peters Corporation.
  • Jacobs, Arthur. 1966. "Admonitoric Note". The Musical Times 107, no. 1479 (May): 414.
  • Joe, Jeongwon, and S. Hoon Song. 2002. "Roland Barthes' ’Text’ and Aleatoric Music: Is the Birth of the Reader the Birth of the Listener?". Muzikologija 2:263–81.
  • Karlin, Fred, and Rayburn Wright. On the Track: A Guide to Contemporary Film Scoring, second edition. New York: Routledge.2004. ISBN 978-0-415-94135-8. (cloth). ISBN 978-0-415-94136-5. (pbk).
  • Lieberman, David. "Game Enhanced Music Manuscript." In GRAPHITE '06: Proceedings of the 4th International Conference on Computer Graphics and Interactive Techniques in Australasia and South East Asia, Kuala Lumpur (Malaysia), November 29–December 2, 2006, edited by Y. T. Lee, Siti Mariyam Shamsuddin, Diego Gutierrez, and Norhaida Mohd Suaib, 245–50. New York: ACM Press.2006. ISBN 978-1-59593-564-9..
  • Lotringer, Sylvère. "Duchamp Werden". In Crossings: Kunst zum Hören und Sehen: Kunsthalle Wien, 29.5.-13. 9.1998 [exhibition catalogue], edited by Cathrin Pichler. Ostfildern bei Stuttgart: Cantz.1998. ISBN 978-3-89322-443-2. стр. 55-61..
  • Maconie, Robin. Other Planets: The Music of Karlheinz Stockhausen. Lanham, Maryland, Toronto, Oxford: The Scarecrow Press, Inc. 2005. ISBN 978-0-8108-5356-0..
  • Meyer-Eppler, Werner. 1957. "Statistic and Psychologic Problems of Sound", translated by Alexander Goehr. Die Reihe 1 ("Electronic Music"): 55–61. Original German edition, 1955, as "Statistische und psychologische Klangprobleme", Die Reihe 1 ("Elektronische Musik"): 22–28.
  • Pimmer, Hans. Würfelkomposition: zeitgenössische Recherche: mit Betrachtungen über die Musik 1799. Munich. Akademischer Verlag.1997. ISBN 978-3-929115-90-1..
  • Prendergast, Mark J. The Ambient Century: from Mahler to Trance: The Evolution of Sound in the Electronic Age. London: Bloomsbury.2000. ISBN 978-0-7475-4213-1..
  • Pritchett, James. The Music of John Cage. Music in the 20th Century. Cambridge, New York, Melbourne. Cambridge University Press.1993. ISBN 978-0-521-41621-4. (cloth). ISBN 978-0-521-56544-8. (pbk).
  • Rae, Charles Bodman. 2001. "Lutosławski, Witold (Roman)". The New Grove Dictionary of Music and Musicians, second edition, edited by Stanley Sadie and John Tyrrell. London: Macmillan Publishers.
  • Randel, Don Michael. The Harvard Concise Dictionary of Music and Musicians. 2002. ISBN 978-0-674-00978-3..
  • Roig-Francolí, Miguel A. Understanding Post-Tonal Music. Boston: McGraw-Hill.2008. ISBN 978-0-07-293624-7..
  • Rosner, Arnold, and Vance Wolverton. 2001. "Hovhaness [Hovaness], Alan [Chakmakjian, Alan Hovhaness]". The New Grove Dictionary of Music and Musicians, second edition, edited by Stanley Sadie and John Tyrrell. London: Macmillan Publishers.
  • Stone, Susan. 2005. "The Barrons: Forgotten Pioneers of Electronic Music", NPR Music (7 February). (Accessed 23 September 2008)
  • Wölfflin, Heinrich. 1915. Kunstgeschichtliche Grundbegriffe: das Problem der Stilentwicklung in der neueren Kunst. Munich, F. Bruckmann.
  • Wölfflin, Heinrich. 1932. Principles of Art History: The Problem of the Development of Style in Later Art, translated from the seventh German edition (1929) by Marie D. Hottinger. London: G. Bell and Sons, Ltd. Reprinted, New York: Dover Publications, 1950.

Спољашње везеУреди