Александар Глишић

српски официр

Александар Глишић (Чачак, 1873Сртевица, код Куманова, 23. октобар 1912) био је потпуковник српске војске.

Александар Глишић
потпуковник Александар Глишић, командант VII пешадијског пука Дунавске дивизије
Лични подаци
Датум рођења1873.
Место рођењаЧачак, Кнежевина Србија
Датум смрти23. октобар 1912.(1912-10-23) (38/39 год.)
Место смртиСртевица, код Куманова
Војна каријера
ВојскаКраљевина Србија
ЧинПотпуковник
ЈединицаVII пешадијски пук Дунавске дивизије
Учешће у ратовимаПрви балкански рат

Биографија

уреди

У Београду је завршио нижу и вишу школу Војне академије. Учествовао је у Мајском преврату. Био је ожењен сестричином Драгутина Димитријевића Аписа. У првом балканском рату, у кумановској бици, командовао 7. пуком Краља Петра Дунавске дивизије I. Првог дана борбе 23. октобра 1912. године самоиницијативно је повео пук у битку, и у жестоким борбама разбио надмоћније турске снаге и повратио Сртевицу на којој је и погинуо.[1] Тим је чином допринео да дивизија врати изгубљене положаје, задржи надмоћније турске снаге, стабилизује лево крило своје одбране и утиче на позитиван успех кумановске битке.

Сахрањен је у порти кумановске православне цркве Св. Тројице.[2] На његовом гробу касније је подигнут споменик кога су Бугари срушили 1915, а потом обновљеног дефинитивно разорили за време окупације 1941-1944. Глишић је ушао и у народне песме као највећи јунак Кумановске битке.

Његов рођени брат Душан Глишић, иако болестан од делимичне парализе ногу учествовао као командант у свим ратовима. 1914-1915. био је командант подофицирске школе и Ђачког батаљона у Скопљу из кога су потекли „1300 каплара“. Приликом повлачења, болест му се погоршала па су га војници морали носити. Да њима не би био терет и да не би био заробљен извршио самоубиство новембра 1915. у Урошевцу. Трећи од браће Глишића, Милутин Глишић, погинуо је на Дрини 1915. У њихову част, улица у Чачку у којој се налазила њихова кућа, носи назив Браће Глишића.[3]

Референце

уреди
  1. ^ "Београдске општинске новине", Београд 1. мај 1939. године
  2. ^ "Време", Београд 30. октобар 1937. године
  3. ^ Милан Ж. Живановић, Пуковник Апис, Солунски процес, хиљаду девесто седамнаесте, Београд: Српска академија наука, 1955, стр 656

Литература

уреди
  • Ж. Станисављевић, Кумановска битка Београд 1951;
  • Ж. Станисављевић, Први балкански рат 1912—1913, Београд 1959

Спољашње везе

уреди