Александар Златковић

Александар Златковић (Пожаревац, 26. август 1890Београд, 4. децембар 1956) био је српски глумац.

Александар Златковић
Датум рођења1890.
Датум смрти1956.

Биографија

уреди

Завршио је два разреда гимназије у Београду, где је потом радио као књижарски шегрт, а био је и трговачки помоћник у Панчеву. [1]

Глумачку каријеру је започео 1907. године наступајући у скечевима и певачким нумерама на импровизованим позорницама по селима и градовима Војводине, у друштву једног до два путујућа глумца, дакле, са члановима ансамбла Српског народног позоришта које је у том периоду било остало без своје зграде, Дунђерсковог позоришта.[1] Потом је био члан трупа Фотије Иличић и Михаила Лазића-Стрица.[2]

Као статиста, певач у хору и тумач мањих улога, ангажован је 1909. у Народном Позоришту у Београду.[1] Био је ђак Глумачке школе од 1909. до 1910. године[2] при Народном позоришту у време када је његов управник био Милан Грол. У овој кући је наступао до Првог светског рата.

Рат је провео у избеглиштву, као глумац Српског војничког логорског позоришта  у Лазуазу (Тунис) 1917/18. [1]

После рата од 1919. до 1920. године боравио је шест месеци на позоришним студијама у Паризу, а затим поново ступио у Народно позориште у Београду, где је глумио до пензионисања 1951.[2][1]

Између два рата остварио је велик број карактерних, комичних и психолошки комплексних улога у домаћем и страном репертоару. Тумачио је младе људе у Нушићевим комедијама, смешне ликове у домаћим комадима, комичне љубавнике и мужеве у француској салонској комедији, патолошке типове и трагичне ликове.

Глумачке карактеристике

уреди

Један је од најеминентнијих српских карактерних глумаца свога времена, мајстор типизације, сценске трансформације и маске, био је узор глумачке савесности и сценске методичности. [1] Био је мајстор трансформације глумачког израза.[2]

Улоге

уреди

У деценији после Првог светског рата гостовао је на многим југословенским сценама, најчешће као: Кнез Силвани - Фаун, Едуард Кноблаух. Његове остале улоге су:

Шамика - Вечити Младожења, Јаков Игњатовић, Александар Илић

Луда - Краљ Лир, Вилијам Шекспир

Лембах - У агонији, Мирослав Крлежа

Фигаро - Фигарова женидба, Пјер-Огистен Карон де Бомарше

Топаз, Марсел Пањол

Молијер, Михаил Булгаков

Пуба - Господа Глембајеви, Мирослав Крлежа

Пера Каленић - Госпођа министарка, Бранислав Нушић и др.[2]

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д ђ „ЗЛАТКОВИЋ Александар | Енциклопедија Српског народног позоришта” (на језику: енглески). Приступљено 2022-11-03. 
  2. ^ а б в г д Jovanović, Raško V. (2013). Leksikon drame i pozorišta. Dejan Jaćimović. Beograd. ISBN 978-86-07-01999-1. OCLC 883837997.