Александар Аца Степић (Велико Поље код Обреновца, 25. август 19326. октобар 2021[1]) био је српски композитор народне музике, аранжер и хармоникаш. Компоновао је око двадесет кола и преко пет стотина песама, од којих су најпознатије: Мој живот је тужна прича (Зоран Калезић), Шеснаест ти лета беше (Саво Радусиновић), За љубав сам младост дао (Миланче Радосављевић), Само једна кап љубави (Силвана Арменулић), Једном сам и ја волео и Љубави владају свијетом (Асим Бркан), Носила си бурму моје мајке и Шехерезада (Љуба Аличић), Једна жена, среће жељна (Шабан Шаулић)... Добитник је Златне птице Југотона за три милиона продатих плоча и бројних других признања. Био је истакнути естрадни уметник.

Александар Степић
Лични подаци
НадимакАца
Датум рођења(1932-08-25)25. август 1932.
Место рођењаВелико Поље, Краљевина Југославија
Датум смрти6. октобар 2021.(2021-10-06) (89 год.)
Занимањекомпозитор, хармоникаш
Музички рад
Жанрнародна музика
Инструментхармоника

Биографија уреди

Рођен је 1932. године у Великом Пољу код Обреновца. По завршетку средње школе, 1950. године почиње да свира хармонику у београдским ресторанима и хотелима. У Сарајеву упознаје Силвану Арменулић. Убрзо прихвата ангажман у београдском хотелу "Гранд" у који доводи и Силвану да наступа са њим и његовим оркестром. Након тога, Аца и Силвана две године наступају у Скадарлији, а онда и у ресторану "Звездара". Годину дана био је ангажован као хармоникаш у оркестру Радио Београда под руководством Властимира Павловића Царевца. Након овог ангажмана, почиње његово стваралаштво у области народне музике. Као стални сарадник Радио телевизије Србије, учествовао је у бројним емисијама, попут Суботом увече, Весело вече, Село весело... Такође, учествовао је на бројним фестивалима - Илиџа, Песма лета, Београдско пролеће и манифестацијама, као што су Караван смеха и Септембар у Ивањици (данас Нушићијада). 1971. године на конкурсу за песму о изградњи пруге Београд-Бар, победила је Степићева композиција Београде, Бар те зове коју је певала Лепа Лукић.[2]

У склопу културне размене, гостовао је неколико пута у Совјетском Савезу, Бугарској и Мађарској. У периоду од 1972. до 1980. године, са својим оркестром наступао је на концертима за наше раднике у иностранству.[3]

Компоновао је двадесетак кола и преко пет стотина песама, продатих у тиражу од три милиона примерака, за шта је награђен Златном птицом Југотона. Такође, добитник је Естрадне награде Југославије, Естрадне награде Србије, Награде за животно дело на фестивалу Моравски бисери...[3]

Стваралаштво уреди

Песме уреди

Кола уреди

  • Шабачки вез
  • Девојачки вез
  • Микијево коло
  • Коло Лепе Лукић
  • Ацино коло
  • Обреновачко коло
  • Колубарски вихор
  • Ужичко коло
  • Зов са југа
  • Пашона коло
  • Надино коло
  • Батино коло
  • Авалски поветарац
  • Гајде оро
  • Рођенданско коло
  • Ново чукаричко коло
  • Матурантско коло
  • Топчидерско коло
  • Опленачко коло
  • Великопољско коло
  • Геогиевско коло

Награде и признања уреди

  • Награда "Властимир Павловић Царевац", 1974.
  • Естрадна награда Југославије, 1977.
  • Награда стручног жирија за коло "Шабачки вез" на Београдском сабору 1976.
  • Естрадна награда Србије, 1986.
  • Награда за животно дело - фестивал Моравски бисери, 2009.
  • Награда за животно дело - Музички оскар, 2010.
  • Златна птица Југотона

Референце уреди

Спољашње везе уреди