Александрово (Нова Црња)

Александрово
Александрово;
	Православна црква у селу.
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Средњобанатски
Општина	Нова Црња
Становништво
— 2011.	2.130
— густина	40,9/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 38′ 08″ С; 20° 35′ 20″ И / 45.63553° С; 20.58894° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	65 m
Површина	52,0 km2
	Александрово Александрово на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	23217
Позивни број	023
Регистарска ознака	ZR

Александрово је насеље у општини Нова Црња, у Средњобанатском округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 1835 становника. Насеље се раније називало Велике Ливаде.

Историја

Село је основано 1921. године, и населили су га добровољци из Првог светског рата са подручја Лике и из појединих села источног Баната. Сматра се да је било 1030 оснивача.^[1] Од настанка па до 1943. село је носило назив Александрово, а од 1943. године звало се Банатско Александрово. То име је носило до 1947, када је добило ново име Ливаде, а од 1948. село се зове Велике Ливаде. Године 1992. враћено му је првобитно име Александрово. У близини данашњег Александрова постојало је село Божитово насељено српским православним живљем. У време Аустро-турског рата 1683–1699. Божитово су сатрли Турци 1698. године. Црква Св. Георгија је освећена 28. новембра 1937.^[2] Већину становништва чине Срби. Село је на 33 километара од првог већег града — Кикинде. Од институција у селу се издвајају: Фудбалски клуб „Борац“, основна школа „Бранко Радичевић“. Слава села је Свети Илија и она се слави 2. августа. Пољопривреда села се заснива углавном на гајењу пшенице, јечма, сунцокрета и кукуруза. Земља на којој је основано село дар је краља Александра I Карађорђевића добровољцима из Првог светског рата.

Демографија

У насељу Александрово живи 2063 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,5 година (38,8 код мушкараца и 42,2 код жена). У насељу има 917 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,91.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	4.564
1953.	4.615
1961.	4.034
1971.	3.406
1981.	3.061
1991.	2.902	2.870
2002.	2.665	2.702

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	2.435	91,36%
Роми	111	4,16%
Мађари	34	1,27%
Југословени	13	0,48%
Македонци	8	0,30%
Хрвати	5	0,18%
Румуни	2	0,07%
Немци	2	0,07%
Муслимани	2	0,07%
Албанци	2	0,07%
Чеси	1	0,03%
Украјинци	1	0,03%
непознато	29	1,08%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	4	2
80+	14	31
75—79	33	88
70—74	70	95
65—69	84	110
60—64	83	94
55—59	35	52
50—54	98	73
45—49	112	102
40—44	113	80
35—39	99	95
30—34	81	80
25—29	56	53
20—24	75	67
15—19	94	104
10—14	107	94
5—9	74	89
0—4	65	59
Просек :	38,8	42,2

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	984	1.051	1.010	954	946	948	917

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	212	234	143	185	83	41	8	6	1	4	2,91

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.051	346	614	60	28	3
Женски	1.126	203	625	265	26	7
УКУПНО	2.177	549	1.239	325	54	10

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	553	327	0	15	66
Женски	329	158	0	0	65
УКУПНО	882	485	0	15	131
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	12	28	24	7	21
Женски	2	0	29	8	3
УКУПНО	14	28	53	15	24
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	3	35	4	3
Женски	2	2	14	26	14
УКУПНО	2	5	49	30	17
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	4	0	0	4
Женски	3	0	0	3
УКУПНО	7	0	0	7

Референце

^ Чекићем „брани“ претке („Вечерње новости“, 2. фебруар 2016)
^ "Политика", 27. нов. 1937.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] Чекићем „брани“ претке („Вечерње новости“, 2. фебруар 2016)

[2] "Политика", 27. нов. 1937.

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]