Александров поткоп у Сењском руднику
Александров поткоп у Сењском руднику, односно улаз у рудник саграђен је 1860. године. Представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.[1]
| Александров поткоп у Сењском руднику | |
|---|---|
 Поставка експоната, Александров поткоп, један од најстаријих у Србији | |
| Опште информације | |
| Место | Сењски Рудник |
| Општина | Деспотовац |
| Држава |  Србија |
| Време настанка | 1860. |
| Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Крагујевац |
| www | |
Настанак рудника
уредиЗаслуга случајног проналазача руде мрког угља припала је Лазару Пандуровићу, на чијем имању је руда откривена. Инжењер из Срема Василије Божић је потврдио да се на том терену налазе велике наслаге мрког угља. Први рудари из Мајданпека стигли су у рано пролеће 1853. У првим годинама по отварању рудника прокрчен је и пут до Сења, а 1892. године изграђена је пруга узаног колосека до Ћуприје.
Изглед поткопа
уредиЗидан је у облику лука од клесаног камена. Бочни зидови испред улаза су под нагибом и у функцији су консолидације терена и учвршћења улазног лука у тунел, а зидани су од ломљеног камена. Управна зграда изнад улаза у поткоп, бондручне је конструкције и својим централним истуреним делом у темељу је ослоњена на лук. Сама зграда састоји се од једне просторије са улазом и три прозора са чеоне стране. Испред улаза у поткоп налази се манипулативни простор величине 50x60 m, који је служио за утовар угља. Барака за одржавање и сервисирање машина, као и централни магацин представљају јединствену целину Александровог поткопа.
Конзерваторски радови извођени су у периоду између 1984. и 1987, а ревитализација и презентација музејске поставке нису завршене.
Види још
уредиРеференце
уредиСпољашње везе
уреди- „Александров поткоп у Сењском руднику — Споменици културе у Србији”. САНУ.
- Републички завод за заштиту споменика културе - Београд Архивирано на сајту Wayback Machine (6. фебруар 2021)
- Листа споменика
Напомена: Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са http://www.sanu.ac.rs. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2009072410055859.
