Википедија

Амброаз Паре

Амброаз Паре (франц. Ambroise Paré; око 1510 — 20. децембар 1590) је био француски лекар, анатом, хирург, иноватор, један од пионира хирургије, који је до своје тринаесте године био неписмен и коме су касније забрањиване и спаљиване књиге. Паре је аутор бројних објављених научних радова, иницијатор увођења артеријске лигатуре крвних судова у лечењу рана и лични лекар француских краљева; Анрија II, Франсоа II, Шарл IX и Анрија III .

Амброаз Паре
Амброаз Паре, постхумни портрет који је урадио Вилијам Хол
Лични подаци
Датум рођењаоко 1510.
Место рођењаЛавал Мајен, Француска
Датум смрти20. децембар 1590.
Место смртиПариз, Француска
Научни рад
ПољеХирургија
Познат поЛигатура артерија

Живот уреди

Амброаз Паре је рођен око 1510. у Лавалу, покрајина Мајен у Француској. Још у раној младости истицао се својом надареношћу и жељом за знањем, али због слабог имућног стања као син скромног берберина није могао стећи ваљано образовање. У ери у којој су лекари сматрали да је бављење хирургијом „прљав посао“, испод њиховог достојанства, и препуштали га тзв берберима -хирурзима да се они баве тим занатом.[1], Паре је започео своју каријеру берберина-хирурга у својој тридесетој години у градићу Лавал. Његов отац је био берберина-хирург Конта од Лавала. Његов старији брат је такође био берберин-хирург, код кога је највероватније Паре и започео шегртовање и каријеру скромног берберина-хирурга (бавећи се тим „прљавим занатом“).

Након неколико година шегртовања назадовољан једноличним и претежно берберским послом Паре је отпутовао у Париз где је започео практичан рад и усавршавање у нижој хирургији, најпре као мајсторски помоћник, а затим и као болничар у болници Хотела Дие. Од 1532. до 1537. Паре је радио у болници Хотел Дие у Паризу као клинички асистент изучавајући на медицинском факултету анатомију и хирургију. За овај део живота, Паре је изјавио; „да је тај период био од највеће важности за његову будућу каријеру“.

Године 1536. како није био у стању да плати за полагање испита и лиценцу берберина-хирурга, Паре се одлучио за најокрутнију али и најбољу хируршку школу: учешће у ратовима. Зато се од 1537. придружио војсци команданта Рене де Монтејана, генерал-пуковник пешадије, као његов лични лекар и војни хирург у француској експедицији у Торину.

Паре је након ступиања у војску провео наредних тридесет година лечећи војнике у бројним ратовима које је у 16. веку водила француска војска и постао један од најпознатијих војних хирурга Француске. Након смрти Монтејана 1539, Паре се вратио у Париз сада у могућности да плати таксе за лиценцу како би био прихваћени у друштво барбра-хирурга. Пре него што је окончао каријеру хирурга, радио је и као хирург четворице узастопних краљева Француске (Анрија II, Франсоа II, Шарл IX и Анрија III). Он је као лекар, присуствовао трагичној смрти Анрија II који је убијен у витешкој борби са Контом Монтгомеријем, након које је Француска подељена у грађанском рату.

Године 1539. Паре је оженио Жан Мазелин, ћерку трговца вина, са којом је имао троје деце. Након што је постао удовац, 1573, поново се оженио 18. јануара 1574. Жаклином Руселе,[2] са којом је имао шесторо деце. Једна од његових унука је Френсис Хеделин.

Умро је у Паризу 20. децембра 1590. Амброаз Паре је имао велику сахрану у цркви франц. Saint-André-des-Arts у Паризу.[3]

Дело уреди

 
Паре је лечећи рањенике једном приликом (након што је после битке, остао без довољно уља и масти) применио методу облагања рана повеском, након које је уочио да је процес зарастања овом методом био много успешнији.
 
Једна од иновација Амброаза Пареа била је и вештачки уд - 1575.

Употреба артиљерије и мускета мења природу рана у 16. веку. Уместо "чистих" резова нанетих мачем или ножем, настајале су обимне зјапећа ране, покиданих ткива и поломљених костију (што је захтевало и нове начине збрињавања). Многи хирурзи тога времена примењивали су драстичне методе хируршког лечења која је укључивала кастрацију у операцији киле, затварање великих артерија топлом пеглеом у току ампутације удова, лечење рана врелим уљем и мастима итд.[4]

Амброаз Паре који је свакодневно гледао па и сам примењивао тадашњи начин лечења, који је био врло депресиван и најчешће погубан јер се састојао од каутеризација рана, пуштање крви, насилног презнојавања, примене еметика, средстава за изазивање повраћања, пургатива, клизми итд, у њему је развило да уведе битне новине у хируршком и другом лечењу.

Он одбацује каутеризацију рана (методу спаљивања усијаним гвожђем или врелим уљем, која се примењивала јер се претпостављало да су таква рана отроване барутом), и уводи стављање облога на ране, које су се састојале од мешавине жуманца, уља руже и терпентина. Први почиње да примењује лигатуру (подвезивање) крвних судова код ампутација удова. Зато је врло брзо постао омиљен код рањеника чије је лечење до тада било врло непријатно, са тешким инвалидитетом и најчешће погубно.

Паре је био и иноватор, спреман да одступи од дотадашње праксе. Он се залагао за примену масаже а увео је имплантацију зубног злата и сребра, примену протеза (вештачких удова,[5] и вештачких очију[6]). Он је популаризовао утеге за киле, први уочио да сифилис изазва анеуризму аорте. Лекари су дуго година уназад знали о постампутационом фантомском болу, али је ту појаву први описао Паре, у војника са ампутираним удовима и навео претпоставку да бол највероватније настаје у мозгу. [7]

Пере је дао допринос унапређењу акушерства увођењем метода; окретања фетуса у материци у повољан положај за рођење и изазивању превременог порођаја у случајевима крварења у материци. Остао је познат је и по бројним конструктивним решењима хируршких инструмената.

Паре је објавио велики број књига из разних области медицине, а његови хируршки радови су имали велики утицај на даљи развој хирургије. Паре је међу првима делима објавио 1545. сопствена хируршка искуства, под насловом (франц. La Metoda de les traicter playes faictes par Hacquebutes, et aultres bastons FEU) у којима је опсисао методе лечења ране узрокованих ватреним оружјем. Збирка Пареових дела (која су одвојено објављена током његовог живота, на основу сопствених искустава у лечењу војника на бојном пољу) објављена су у Паризу 1575. Она су касније често прештампавана, а нека издања појавила су се на немачком и холандском, и енглеском језику (у преводу Томаса Џонсона). Због сталног ширења знања међу хирурзима (берберима-хирурзима) свога времена и непрекидног залагања да се хируршки рад подигне на ниво професионализма, Паре се сматра „оцем модерне хирургије."

Пареова позната реченица;...(франц. "Je le pansai, Dieu le guérit" — "Ја сам му само завио (бадажирао) а Бог га је излечио")..., најбоље илуструје филозофију његовог животног дела.[8]

Научни радови уреди

Библиографија уреди

  • A. Chéreau, article «Ambroise Paré», dans: Amédée Dechambre (dir.); Louis Hahn (secrétaire de la rédaction, Dictionnaire encyclopédique des sciences médicales. Deuxième série. Tome vingt et unième (Par-Pea), Paris, G. Masson, P. Asselin, 1885. pp. 127–136. En ligne sur l'Encyclopédie de l'Agora.
  • M. Broussais: Ambroise Paré, sa vie, son œuvre. Paris, 1900.
  • Paule Dumaître: Ambroise Paré, chirurgien de quatre rois de France; Paris, Perrin, 1986.
  • Ambroise Paré : stratégie professionnelle et périple intellectuel, Actes réunis par A.-M. Moulin, Laval, 1991.
  • Ambroise Paré (1510-1590) : Écriture et pratique de la science à la Renaissance, Actes réunis par É. Berriot-Salvadore, Paris, Champion, 2004.
  • Jean-Pierre Poirier (2005). Ambroise Paré, Un urgentiste au XVIe siècle. Pygmalion. ISBN 978-2-7564-0007-5. 
  • Jean-Michel Delacomptée (2007). Ambroise Paré. la main savante. Gallimard. ISBN 978-2-07-077965-9. 

Извори уреди

  1. ^ Ambroise Paré Biography (1510-1590)
  2. ^ Jean-Pierre Poirier, Ambroise Paré, Paris, 2006. pp. 249.
  3. ^ Pierre de l'Estoile, Journal pour le règne de Henri IV, t. 1, Gallimard, 1948. pp. 84-85. Pierre de l'Estoile, À Paris pendant les guerres de religion, extraits des journaux de l'Estoile présentés par Philippe Papin, Arléa, 2007. pp. 342. Rappelons qu'on appelait «politiques», à l'époque de la Ligue, les partisans de la paix par tolérance mutuelle entre catholiques et protestants.
  4. ^ (језик: енглески) Britannica Concise Encyclopedia: Ambroise Paré [1]
  5. ^ (језик: енглески)[2]
  6. ^ Arch Ophthalmol, Vol. 70, Issue 1, 130-132, July 1, 1963
  7. ^ (језик: енглески) Phantom-Limb Pain Eased With Virtual Reality, National Geographic News January 18, 2007
  8. ^ Paré wrote this sentence in his personal notes about the care he delivered to Captain Rat, in the Piémont campaign (1537-1538). He used this formula all along his career. (Jean-Pierre Poirier, Ambroise Paré, Paris, 2006. pp. 42.) In 1522 near Metz a citizen was pierced by twelve swords shots. He was about to be left dead. Ambroise Paré obtained the right to treat him. “I was his doctor, pharmacist, surgeon and cook : I bandaged him until the end of the treatment, and God healed him. » (Jean-Michel Delacomptée, Ambroise Paré, La main savante, Gallimard, 2007. pp. 166-167.) originally from « Voyage d'Allemagne, Œuvres, t. III, pp. 698. Elsewhere Paré also wrote : « Preservation lies more in the divine providence than in the physician or surgeon’s advice. (Jean-Pierre Poirier, Ambroise Paré, Paris, 2006. pp. 33.)

Спољашње везе уреди

 
Амброаз Паре на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Амброаз_Паре&oldid=26809711”