Андреа Тринкијери
Андреа Тринкијери (итал. Andrea Trinchieri; рођен 6. августа 1968. у Милану, Италија) је италијански кошаркашки тренер. Тренутно је без ангажмана.
| Андреа Тринкијери | |||
|---|---|---|---|
_by_Sandro_Halank%E2%80%93138.jpg) Андреа Тринкијери | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Андреа Тринкијери | ||
| Надимак | Тринки | ||
| Датум рођења | 6. август 1968. | ||
| Место рођења | Милано, Италија | ||
| Држављанство | Италија | ||
| Информације о каријери | |||
| Позиција | тренер | ||
| Тренерска каријера | |||
| Године | Клубови | ||
| 1998—2004 2004—2007 2007 2008—2009 2009—2013 2013—2014 2013—2014 2014—2018 2018—2020 2020—2023 |
Олимпија Милано (пом.) Ваноли Баскет Јувеказерта Вероли Канту Грчка УНИКС Казањ Брозе Бамберг Партизан Бајерн Минхен | ||
Каријера уреди
Тринкијери је започео тренерску каријеру као помоћник у Олимпији из Милана у периоду од 1998. до 2004. године. Након тога добија место првог тренера у екипи Ванолија коју је успео из треће лиге да доведе до другог ранга такмичења.[1] Током 2007. године је кратко био тренер друголигаша Јувеказерте.
У сезони 2008/09. је водио екипу Веролија са којим успева да освоји титулу у италијанској другој дивизији те постаје проглашен за тренера године.[1] Док је водио Вероли довео је са колеџа тада непознатог Кајла Хајнса и ставио га да игра на позицију центра иако је овај нижи од два метра. То се испоставило као добра одлука јер је Хајнс касније направио сјајну каријеру и освојио четири Евролиге.[2]
Добри резултати нису прошли незапажено па је његов следећи клуб био прволигаш Канту. Као тренер овог клуб осваја Суперкуп и бива чак два пута проглашен за тренера године 2010. и 2011. године.[1] Успео је овај клуб да доведе и до Евролиге где су наступали у сезонама 2011/12. и 2012/13.
У јуну 2013. године преузима руски УНИКС Казањ са којим потписује једногодишњи уговор.[3] Водио је клуб до титуле у Купу Русије. Такође је клуб бележио сјајне резултате у Еврокупу па је Тринкијери крајем априла 2014. године проглашен за најбољег тренера овог такмичења у сезони 2013/14.[4] Италијански тренер је руски тим довео до финала, а остварио је рекорд Еврокупа са 64,4 просечно примљених поена по мечу. Уникс је до финала у Еврокупу стигао са 20 победа, уз само два пораза, од којих је један у београдској Арени против Црвене звезде (63:52) у првом мечу полуфинала. У реваншу Уникс је надокнадио минус из првог меча (84:67) и изборио пласман у финале где је у два меча поражен од шпанске Валенсије.
У јуну 2014. године Тринкијери је постао тренер немачког Брозе Бамберга, потписавши са њима трогодишњи уговор (2+1 година).[5] Са овим клубом је три пута узастопно био првак Немачке а освојио је и по један Куп и Суперкуп. Ипак у сезони 2017/18. клуб је бележио доста слабије резултате па је Тринкијери добио отказ у фебруару 2018. године.[6] У моменту отказа Бамберг се налазио тек на 10. месту првенства Немачке, док је у Евролиги са скором 8 победа и 14 пораза био на 13. месту. Такође клуб је испао у четвртфиналу Купа од Бајерна.
Дана 1. новембра 2018. године постављен је за тренера Партизана, са којим је потписао трогодишњи уговор.[7] Са Партизаном је у сезони 2018/19. освојио Куп Радивоја Кораћа, играо је полуфинале АБА лиге, финале Суперлиге Србије (оба пута поражен од Црвене звезде) а одвео је тим и до ТОП 16 фазе Еврокупа. У сезони 2019/20, која је у марту 2020. прекинута због пандемије корона вируса, Тринкијери је са Партизаном био на првом месту у АБА лиги, док је у Еврокупу имао најбољи скор и обезбеђену предност домаћег терена до самог краја такмичења. Такође, освојен је АБА Суперкуп на почетку сезоне, односно још један Куп Радивоја Кораћа у фебруару 2020. Дана 2. јула 2020, Партизан је објавио да се са Тринкијеријем договорио о споразумном раскиду сарадње.[8]
Дана 15. јула 2020. је постављен за тренера Бајерн Минхена.[9]
Приватан живот уреди
Андреа Тринкијери је рођен у Милану. Отац му је из САД, а мајка из Хрватске. Баба му је из Котора, а деда из Италије. Течно говори српски језик.[10]
Тренерски успеси уреди
Клупски уреди
- Канту:
- Суперкуп Италије (1): 2012.
- УНИКС Казањ:
- Куп Русије (1): 2014.
- Брозе Бамберг:
- Првенство Немачке (3): 2014/15, 2015/16, 2016/17.
- Куп Немачке (1): 2017.
- Суперкуп Немачке (1): 2015.
- Партизан:
- Суперкуп Јадранске лиге (1): 2019.
- Куп Радивоја Кораћа (2): 2019, 2020.
- Бајерн Минхен:
- Куп Немачке (2): 2020/21, 2022/23.
Појединачни уреди
Референце уреди
- ^ а б в „Представљање евролигаша: Бамберг”. doubledouble.rs. Архивирано из оригинала 29. 10. 2018. г. Приступљено 07. 10. 2017.
- ^ „Тринкијери: Жељко би се снашао на Марсу”. kosarka24.ba. Приступљено 23. 9. 2018.
- ^ „Андреа Тринкијери преузео Уникс”. mvp.rs. Приступљено 25. 6. 2013.
- ^ Вечерње новости: „Еврокуп: Тринкијери тренер године“ (23. април 2014.)
- ^ Мондо: Тринкијери напустио Уникс, преузео Бамберг (16. јун 2014.)
- ^ „Бамберг отпустио Тринкијерија пред меч са Звездом”. b92.net. Приступљено 19. 2. 2018.
- ^ „Андреа Тринкијери је нови тренер Партизана НИС”. kkpartizan.rs. Приступљено 01. 11. 2018.
- ^ „Grazie Andrea”. kkpartizan.rs. Приступљено 2. 7. 2020.
- ^ „Trinkijeri zvanično u Minhenu: Bajern, to je tradicija”. mozzartsport.com. Приступљено 15. 7. 2020.
- ^ Интервју са Трининкијеријем о југословенској кошарци за МВП Спорт
Спољашње везе уреди
- Трининкијери на сајту Евролиге, статистике током вођења клубова у Евролиги (језик: енглески)
- Бароло и пљескавице - портрет без рама („Политика”, 13. јануар 2019)