Отворите главни мени

Анри V (франц. Henri Charles Ferdinand Marie Dieudonné d'Artois, duc de Bordeaux; дворац Тиљерије, 29. септембар 1820 — дворац Фохсдорф, 3. јун 1883) био је краљ Француске и Наваре, а касније и виши тужилац. Био је син француских владара Шарла Фердинанда и Марије Каролине Бурбон, као и унук Шарла X.

Анри V Бурбонски
Henri dArtois by Adeodata Malatesta.jpg
Анри V
Пуно имеHenri Charles Ferdinand Marie Dieudonné d'Artois, duc de Bordeaux
Датум рођења(1820-09-29)29. септембар 1820.
Место рођењаДворац Тилери, Париз
Француска
Датум смрти24. август 1883.(1883-08-24) (62 год.)
Место смртиДворац Фрохсдорф
Аустрија
ДинастијаБурбони
ОтацШарл-Фердинант
МајкаМарија Каролина Бурбон
СупружникМарија Тереза од Аустрије
Краљ Наваре
ПретходникЛуј XIX
НаследникLegitimism
Краљ Француске
Период2. август 1830.-9. август 1830.
ПретходникЛуј XIX
НаследникЛуј-Филип I

МладостУреди

 
Испред дворца Рамбује на проглашењу за краља.

Рођен је 29. септембра 1820. у дворцу Тилери као најмлађи син Марије Каролине Бурбон. Рођен је осам месеци после очеве трагичне смрти. Избијањем Јулске револуције 1830. године довело је до пада краља Шарла X који је био приморан потписати абдикацију која се односила на Луја XIX. Пошто Луј XIX није имао дјеце, он је 20 минута касније абдикцирао на његовог нећака, Анриа V. 2. абгуста 1930. Анри је званично проглашен краљем Француске и Наваре чему су се жестоко успротивили револуционари. Под притиском протестаната, у парламенту је 9. августа 1830. донесена је одлука да власт преузме Луј-Филип I. 16. августа је са породицом напустио Француску и побегао у избјегништво.

ПонудаУреди

Смрћу његовог деде Шарла Х 1836. и његовог ујака 1844. године, Анри је постао виши француски тужилац.Његове присталице су се називали легитимистима. Поразом Француске у бици код Седана 1. септембра 1870. године, цар Наполеон III Бонапарта је био ухапшен. Чувши то, власти у Паризу су укинуле Друго француско царство и формирале Трећу француску републику. После тога су у Народној скупштини већина постали ројалисти. Тада му је у скупштини поново понуђена титула краља. Изјавио је како ће примити власт, али само под условом да се укине тробојна застава и да се врати застава са љиљаном. Скупштина то није одобрила, а Анри је због тога одбио круну. Тробојна застава је све до данас остала застава Француске.

СмртУреди

Анри V је умро 24. августа 1883. у 62. години. Умро је у својој резиденцији у аустријском дворцу Фрохсдорф. Сахрањен је поред свог деде Шарла Х у Новој Горици која је тада припадала Аустрији, а данас Словенији. Његова лична имовина, укључујући и дворац Шамбор, послије његове смрти били су препуштени Роберту I, сину његове сестре.

Породично стаблоУреди

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Луј XV
 
 
 
 
 
 
 
8. Луј, француски дофен
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Марија Лешћинска
 
 
 
 
 
 
 
4. Шарл X
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Август III од Пољске
 
 
 
 
 
 
 
9. Марија Јозефа од Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Марија Јозефа од Аустрије
 
 
 
 
 
 
 
2. Шарл-Фердинант
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Карло Емануел III од Сардиније
 
 
 
 
 
 
 
10. Виторио Амедео III од Сардиније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Polyxena of Hesse-Rotenburg
 
 
 
 
 
 
 
5. Марија Тереза Савојска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Филип V од Шпаније
 
 
 
 
 
 
 
11. Maria Antonietta of Spain
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Изабела Фарнсес од Парме
 
 
 
 
 
 
 
1. Анри V
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Карлос III од Шпаније
 
 
 
 
 
 
 
12. Фердинанд I од Две Сицилије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Марија Амалија Саксонска
 
 
 
 
 
 
 
6. Франц I од Сицилије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Франц I, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
13. Марија Каролина Аустријска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Марија Терезија
 
 
 
 
 
 
 
3. Марија Каролина Бурбон
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Франц I, цар Светог римског царства (= 26)
 
 
 
 
 
 
 
14. Леополд II, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Марија Тереза од Аустрије (= 27)
 
 
 
 
 
 
 
7. Maria Clementina of Austria
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Карлос III од Шпаније (= 24)
 
 
 
 
 
 
 
15. Марија Лујза Шпанска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Марија Амалија Саксонска (= 25)