Антоније Храповицки

Митрополит Антоније (световно име Алексеј Павлович Храповицки, рус. Алексей Павлович Храповицкий; село Ватагино, Крестецки ујезд, Новгородска губернија, 17 [29]. март 1863 — Сремски Карловци, 10. август 1936) је један од најистакнутијих теолога краја 19. и прве половине 20. века, некадашњег ректора Треће руске Духовне академије, учитеља многих генерација теолога, међу којима и истакнутих личности Православља (Свјатјејших Патријараха Св. Тихона, Сергија, Српског Варнаве), кандидата за Сверуског Патријарха (1917), Првојерарха Руске Заграничне Цркве, Блажењејшег Митрополита кијевског и галицког.

Антоније Храповицки поред Петра Врангела у емиграцији у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 1927.

Са њим је у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца дошао велики број свештеника, као и монахиња из Русије. Тако је 1929. од 2924 свештеника било 214 Руса, а монахиње су значајно утицале на обнављање женског монаштва у српским манастирима.[1] Додељен му је Орден Светог Саве и Краљевски орден Белог орла.[2]

Сахрањен је у Иверској капели на Новом гробљу у Београду.

РеференцеУреди

  1. ^ Руске монахиње оживеле српске женске манастире („Политика“, 31. март 2016)
  2. ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. стр. 635. 

Спољашње везеУреди


Претходник:

митрополит харковски
19141918.

Наследник:
митрополит кијевски и галицки
19181919.
Претходник:
првојерарх Руске православне заграничне цркве
19201936.
Наследник:
Анастасије (Грибановски)