Апологетика

Апологетика је грана теологије чији је предмет одбрана хришћанског учења.^[1]^[2]^[3] Наука о томе како треба бранити веру, нарочито хришћанско учење. Ранохришћански апологети су бранили своју веру од критичара, и препоручивали је Хеленима. Цео покрет „апологетике“ у другом веку представља први покушај симбиозе хеленског духа с хришћанством.^[4]

Етимологија

Термин апологетика потиче од старогрчке речи apologia (ἀπολογία).^[1] У класичном грчком правном систему, тужилаштво би изнело категорију (κατηγορία), оптужбу или осуду, а окривљени је одговорио са apologia, одбраном.^[5] То је био формални говор или објашњење за одговор и побијање оптужби. Чувени пример је Сократова Апологија одбране, како је записана у Платоновој Апологији.

На коинском грчком језику Новог завета, апостол Павле користи термин апологија у свом пробном говору Фесту и Агрипи када каже „Браним се“ у Делима 26:2.^[6] Сродни облик се појављује у Павловој Посланици Филипљанима док он „брани јеванђеље“ у Филипљанима 1:7,^[7] и у „давању одговора“ у 1. Петру 3:15.^[8]

Апологетске позиције

Бахаизам

Многе апологетске књиге су написане у одбрану историје или учења бахаизма. Оснивачи религије су написали неколико књига у којима су представљени докази о њиховој религији; међу њима су Бабових Седам доказа и Бахаулов Китаб-и-Иган.^[9] Каснији бахајски аутори писали су проминентне апологетске текстове, попут Мирза Абул-Фадловог Сјајног доказа и рада Удо Шаефера et al. Прављење криве праве.^[10]

Будизам

Један од најранијих будистичких апологетских текстова је Питања краља Милинда, који се бави будистичком метафизиком као што је природа појединца „без себе“ и карактеристике као што су мудрост, перцепција, воља, осећање, свест и душа. У меиџи ери (1868-1912), сусрети будиста и хришћана у Јапану као резултат све већег контакта између Јапана и других нација могли су да подстакну формирање јапанског новог будизма,^[11] укључујући апологетски Шин Букио (新仏教) часопис.^[12] У новије време, А. Л. Де Силва, аустралијски преобраћеник у будизам, написао је књигу Изван веровања, у којој је дао будистичке апологетске одговоре и критику хришћанске фундаменталистичке доктрине.^[13] Гунапала Дармасири је написао апологетску критику хришћанског концепта Бога из тераваданске будистичке перспективе.^[14]

Хришћанство

Штит Тројства, дијаграм који хришћански апологети често користе да објасне Тројство

Хришћанска апологетика комбинује хришћанску теологију, природну теологију^[15] и филозофију како би представила рационалну основу за хришћанску веру, да би бранила веру од приговора и погрешног представљања, и да је хришћанска доктрина једини поглед на свет који је беспрекоран и конзистентан са свим фундаменталним знањем и питањима.

Хришћанска апологетика је током векова попримила многе облике. У Римском царству хришћани су били жестоко прогањани и против њих су подигнуте многе оптужбе. Ј. Дејвид Касел^[16] даје неколико примера: Тацит је написао да је Нерон измислио оптужбе да су хришћани започели паљење Рима.^[17] Друге оптужбе су укључивале канибализам (због дословног тумачења Евхаристије) и инцест (због праксе раних хришћана да се једни другима обраћају са „брате“ и „сестро“). Апостол Павле, Јустин Филозоф, Иринеј Лионски и други често су бранили хришћанство од оптужби које су подизане да оправдају прогон.^[18]

Апологетика кроз хришћанство

С обзиром на свој специјалан задатак и циљ, апологетика се служи специјалним методом, чиме се и издваја од других богословских научних дисциплина као потпуно самостална наука. Грчка реч απολογία (апологија) настао је од грчког глагола άπολογέομαι, који је првобитно значио: одрећи се или отказати, а касније - одговорити, бранити се, оправдати се, а у Светом Писму Новог Завета, на више места налазе се обе речи (1 Пет 3,15; Флм 1,7) и увек у значењу: бранити, одбрана.

Према том етимолошком тумачењу, апологетика је богословска наука која брани науку ο Богу и божанским стварима од напада њених непријатеља. Но, овом дефиницијом још није ни приближно дат цео појам ове науке, јер њен циљ није само у томе да брани Хришћанство пред негацијом, него и да позитивно утврди истинитост Хришћанства, у овом случају, изворни и неповређени облик Хришћанства - Православље. С тог становишта, апологетику можемо овако дефинисати: Апологетика је богословска наука која у строго научном систему излаже принципе Хришћанства, доказујући да је она Богом откривена и да се у хришћанској Православној Цркви, као Богом откривеној заједници, неизмењено очувала. Апологетика се разликује од апологије. Апологија је конкретан одговор на неку нападнуту хришћанску догму, и то је њен једини задатак. Свакако да апологија представља примену апологетике у конкретном случају, и као таква, она је конкретизација и реализација апологетике у пракси.^[19]

Подела

Хришћанска апологетика дели се на три дела:

demonstratio religiosa - брани се вредност религије и нужност да сваки човек верује
demonstratio christiana - бави се спасењском вредношћу хрршћанства, односно супериорност у односу на друге религије.
demonstratio catholica - која је усмерена према некатолиима

Познати апологети су Свети Павле, Свети Јустин Мученик, Свети Иренеј Лионски, Хиполит Римски, Ђуро Башић, Иван Пољаковић, Матија Павић и други.^[20]

Књига о апологетици

Ова књига је посвећена апологетици, односно одбрани хришћанског учења, хришћанске вере и Цркве од напада који су у последњој деценији постали необично упорни, чак и разјарени. Хришћанство се данас налази под правом опсадом. Они који нису изгубили веру у Христа Спаситеља и који траже истину и хоће да живе по истини, морају због истине познавати и разумети хришћанско учење а још више морају умети да одбране своју веру од напада, оптужбн и неоправдане критике. Онај који верује да је учење и дело Христово истина, нема разлога да се боји тих напада. У Првој посланици (глава 3, стих 15), апостол Петар каже да свагда с кроткошћу и надом морамо бити спремни да дамо одговор свакоме ко од нас тражи разлог наше наде. Томе је посвећена ова књига.^[21]

План књиге је овакав: У првом делу, после увода, износимо учењу о свету кроз паралелно излагање савремене науке и хришћанског вероучења. Други део је посвећен "хрншћанству у светлу историје"; напокон, последњи, трећи део разматра питања о Цркви.

Види још

Референце

^ ^а ^б „ἀπολογία”. Blue Letter Bible-Lexicon. Приступљено 19. 9. 2016.
^ „Apologetics”. The Advent. Приступљено 24. 9. 2016.
^ „apologetics”. Merriam-Webster Dictionary. Приступљено 5. 10. 2016.
^ Cross, F. L., ур. (2005). „Apologists”. The Oxford Dictionary of the Christian Church. New York: Oxford University Press.
^ Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, κατηγορία
^ „Acts 26:2”. Blue Letter Bible. 19. 9. 2016.
^ „Phl 1:7”. Blue Letter Bible. 19. 9. 2016.
^ „1Pe 3:15”. Blue Letter Bible. 19. 9. 2016.
^ Smith, Peter (2000). „apologetics”. A concise encyclopedia of the Bahá'í Faith. Oxford: Oneworld Publications. стр. 39–40. ISBN 1-85168-184-1.
^ „Making the Crooked Straight, by Udo Schaefer, Nicola Towfigh, and Ulrich Gollmer”. bahai-library.com.
^ Walters, Michael (2007). NONE BUT “WE HEATHEN”: SHAKU SŌEN AT THE WORLD’S PARLIAMENT OF RELIGIONS (PDF) (Master of Arts). University of Pittsburgh. Приступљено 30. 5. 2022.
^ Shields, James Mark (27. 7. 2017). „Immanent Frames : Meiji New Buddhism, Pantheism, and the "Religious Secular"” (PDF). Japan review : Journal of the International Research Center for Japanese Studies. 30 (Special Issue (2017)): 82. doi:10.15055/00006734. Приступљено 30. 5. 2022.
^ De Silva, A. L. (1994). Beyond Belief, a Buddhist Critique of Fundamentalist Christianity (PDF). Three Gems Publications, ebook link at Buddha Dharma Education Association Incorporated, also. ISBN 978-0-6462-1211-1.
^ Dharmasiri, Gunapala (1974). A Buddhist critique of the Christian concept of God : a critique of the concept of God in contemporary Christian theology and philosophy of religion from the point of view of early Buddhism. Colombo : Lake House Investments — преко WorldCat.
^ Brent, James. „Natural Theology”. Internet Encyclopedia of Philosophy. Приступљено 10. 3. 2015.
^ J. David Cassel. "Defending the Cannibals: How Christians responded to the sometimes strange accusations of their critics." „Defending the Cannibals”. Архивирано из оригинала 2011-08-21. г. Приступљено 2012-09-08.
^ Tacitus, Annals XV.44
^ „Why Early Christians Were Despised”. Christianity Today (Church history timeline). Приступљено 21. 9. 2016.
^ „Православље”. Православље на мрежи. Приступљено 4. 1. 2016.
^ „Православни бофословски факултет”. Приступљено 4. 1. 2016.
^ „Апологетика”. Микро Књига.

Литература

A.V. (20. 4. 2017). „The Economist explains: The Bahai faith”. The Economist. Приступљено 23. 4. 2017.
Abdo, Lil (1995). „Possible Criticisms of the Baha'i Faith from a Feminist Perspective”.
Adamson, Hugh C. (2009). The A to Z of the Baháʼí Faith. The A to Z Guide Series, No. 70. Plymouth, UK: Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-6853-3.
Ankerberg, John; Weldon, John (1999). „Bahaʼi”. Encyclopedia of Cults and New Religions. Eugene, OR: Harvest House Publishers. стр. 5—44. ISBN 0-7369-0074-8.
Barrett, David (2001). The New Believers. London, UK: Cassell & Co. стр. 244–50. ISBN 0-304-35592-5.
Boyett, Jason (2016). 12 Major World Religions. Berkeley, CA: Zephyros Press. стр. 217—31. ISBN 978-1-62315-692-3.
Cole, Juan R. I. (1998). „The Baha'i Faith in America as Panopticon, 1963-1997”. Journal for the Scientific Study of Religion. 37 (2): 234—248.
Cole, Juan R. I. (2000). „Race, Immorality and Money in the American Baha'i Community: Impeaching the Los Angeles Spiritual Assembly”. Religion. 30 (2): 109—125. doi:10.1006/reli.2000.0245.
Cole, Juan R. I. (2002a). „Fundamentalism in the Contemporary U.S. Baha'i Community”. Review of Religious Research. 43 (32): 195—217. doi:10.2307/3512329.
Cole, Juan R. I. (2002b). „A Report on the H-Bahai Digital Library”. Iranian Studies. 35 (1): 191—196. JSTOR 4311442. S2CID 161787329. doi:10.1080/00210860208702016.
Garlington, William (2008). The Baha'i Faith in America (Paperback изд.). Lanham, Maryland: Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-7425-6234-9.
Hartz, Paula (2009). World Religions: Baha'i Faith (3rd изд.). New York, NY: Chelsea House Publishers. ISBN 978-1-60413-104-8.
Johnson, Vernon (2020). Baha'is in Exile: An Account of followers of Baha'u'llah outside the mainstream Baha'i religion. Pittsburgh, PA: RoseDog Books. ISBN 978-1-6453-0574-3.
Kennedy, Sharon H.; Kennedy, Andrew (1988). „Bahá'í Youth and Sexuality A Personal/Professional View” (PDF). The Journal of Bahá'í Studies. 1 (1).
Matthews, Carol (2005). New Religions. Religions of the World. Philadelphia: Chelsea House. стр. 46–49. ISBN 079108096X.
MacEoin, Denis (1986). „Bahā'ī fundamentalism and the academic study of the Bābī movement”. Religion. 16 (1): 57—84. doi:10.1016/0048-721X(86)90006-0.
MacEoin, Denis (1990). „The crisis in Babi and Baha'i studies: part of a wider crisis in academic freedom?”. British Journal of Middle Eastern Studies. 17 (1): 55—61. doi:10.1080/13530199008705506.
MacEoin, Denis (2002). „NADER SAIEDI, Logos and Civilization: Spirit, History, and Order in the Writings of Baha'u'llah (Bethesda: University Press of Maryland/CDL Press, 2000). Pp. 404. $45.50 cloth.”. International Journal of Middle East Studies. 34 (2): 387—389. S2CID 165778379. doi:10.1017/S0020743802282124.
MacEoin, Denis (2010). „Baha'ism”. Ур.: Hinnells, John. The Penguin Handbook of the World's Living Religions. Penguin Books. ISBN 978-0-141-03546-8.
MacEoin, Denis (2013). „Making the invisible visible: introductory books on the Baha'i religion (the Baha'i Faith)”. Religion. 43 (2): 160—177. S2CID 59451071. doi:10.1080/0048721X.2012.705975.
Martin, Douglas (децембар 1978). „Missionary as Historian: William Miller and the Bahá'í Faith”. Bahá'í Studies. Ottawa: Association for Bahá'í Studies (4): 1—30.
Miller, William (1974). The Baha'i Faith: Its History and Teachings. Pasadena, California, USA: William Carey Library.
Momen, Moojan (2007). „Marginality and Apostasy in the Baha'i Community”. Religion. 37 (3): 187—209. S2CID 55630282. doi:10.1016/j.religion.2007.06.008. Приступљено 25. 12. 2016.
Osborn, Lil (2021). „The Bahāʾī Faith”. Ур.: Upal, Muhammad Afzal; Cusack, Carole M. Handbook of Islamic Sects and Movements. стр. 761—73. ISBN 978-90-04-43554-4.
Schaefer, Udo; Towfigh, N.; Gollmer, U. (2000). Making the Crooked Straight: A Contribution to Baháʼí Apologetics. Oxford, UK: George Ronald. ISBN 0-85398-443-3. OL 11609763M.
Schaefer, Udo (2003). „An Introduction to Bahā'ī Law: Doctrinal Foundations, Principles and Structures”. Journal of Law and Religion (на језику: енглески). 18 (2): 307—372. ISSN 0748-0814. JSTOR 1602268. S2CID 154511808. doi:10.2307/1602268.
Smith, Peter (2000). A Concise Encyclopedia of the Baháʼí Faith . Oxford, UK: Oneworld Publications. ISBN 1-85168-184-1.
Smith, Peter (2008). An Introduction to the Baha'i Faith. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-86251-6.
Smith, Peter (2013). „A Short Introduction to the Bahá'í Faith”.
Stetzer, Ed (15. 7. 2014). „Avoiding the Pitfall of Syncretism”. The Exchange with Ed Stetzer. Christianity Today. Архивирано из оригинала 9. 5. 2021. г. Приступљено 10. 10. 2021.
Stockman, Robert H. (јул 2020). James R. Lewis; Margo Kitts, ур. The Bahá'í Faith, Violence, and Non-Violence. Cambridge Elements; Religion and Violence. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 9781108613446. OCLC 1173507653. S2CID 225389995. doi:10.1017/9781108613446.
Warburg, Margit (2006). Citizens of the world: a history and sociology of the Bahaʹis from a globalisation perspective. Leiden: Brill. ISBN 978-90-474-0746-1. OCLC 234309958.

Anderson, Lavina Fielding (јул 2005). „A Note on Church Historians”. By Common Consent (Newsletter). Salt Lake City: Mormon Alliance. 11 (3). Архивирано из оригинала 2008-08-20. г.
Arrington, Leonard (1966). „Scholarly Studies of Mormonism in the Twentieth Century” (PDF). Dialogue. 1 (1). Приступљено 2018-07-23.
Arrington, Leonard (1992). „Search for Truth”. The New Mormon history: revisionist essays on the past. D. Michael Quinn (ed.). Salt Lake City: Signature Books. ISBN 978-1-56085-011-3.
Barlow, Philip L. (јун 2004). „Jan Shipps and the Mainstreaming of Mormon Studies”. Church History. 73 (2): 412—26. S2CID 162416701. doi:10.1017/S0009640700109321.
Birch, Brian D. (2014). „Roundtable: The State of Mormon Studies: In Defense of Methodological Pluralism: Theology, Apologetics, and the Critical Study of Mormonism”. Mormon Studies Review. 1. Приступљено 2018-07-25.
Brooks, Joanna (1997). „Prolegomena to Any Future Mormon Studies” (PDF). Dialogue. 30 (1).
Bushman, Claudia L. (2009). „The Historian's Craft: A Conversation with Richard Lyman Bushman: Introduction” (PDF). Mormon Historical Studies. 10 (2).
Bushman, Claudia; Kline, Caroline, ур. (2013b). Mormon women have their say: essays from the Claremont Oral History Collection. Salt Lake City: Greg Kofford Books. стр. xiv. ISBN 9781589584945.
Bushman, Richard (2007). „What's New in Mormon History: A Response to Jan Shipps”. Journal of American History. 94 (2): 517—521. ISSN 0021-8723. JSTOR 25094963. doi:10.2307/25094963.
Bushman, Richard (2013a). „Commencement of Mormon Studies”. Ур.: Newell, Quincy D.; Mason, Eric F. New perspectives in Mormon studies: creating and crossing boundaries. Norman: University of Oklahoma Press. ISBN 978-0-8061-4313-2.
Coles, Sasha (2018-04-27). „Mormon Women's History: Beyond Biography Review”. Reading Religions: A Publication of the American Academy of Religion. Приступљено 2018-07-16.
Cope, Rachel (2012). „New Ways In: Writing Interdisciplinary Mormon History”. Journal of Mormon History. 38 (2).
Erekson, Keith A. (2017). „Charting the Past and Future of Mormon Women's History”. Ур.: Cope, Rachel; Easton-Flake, Amy; Erekson, Keith A.; Tait, Lisa Olsen. Mormon women's history: beyond biography. Fairleigh Dickinson University Press. ISBN 978-1-61147-964-5.
Hansen, Charlotte (децембар 2010). „Eugene England's Calculated Risk: The Struggle for Academic Freedom and Religious Dialogue”. Sunstone (161): 38—42.
Helfrich, Ronald, Jr. (2011). „Idols of the Tribes: An Intellectual and Critical History of 19th and 20th Century Mormon Studies”. State University of New York at Albany. ^{[мртва веза]}
Mason, Patrick Q. (2012). „Mormon Blogs, Mormon Studies, and the Mormon Mind”. Dialogue. 45 (3): 12—25. Архивирано из оригинала 26. 07. 2018. г. Приступљено 06. 06. 2022.
McLemee, Scott (2002-03-22). „Scholars of Mormonism Confront the History of What Some Call 'the Next World Religion'”. The Chronicle of Higher Education.
Newell, Quincy D. (2013). „Introduction”. Ур.: Newell, Quincy D.; Mason, Eric F. New perspectives in Mormon studies: creating and crossing boundaries. Norman: University of Oklahoma Press. ISBN 978-0-8061-4313-2.
Pratt, Linda Ray; Heywood, C. William (1997). „Academic Freedom and Tenure: Brigham Young University” (PDF). AAUP. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 9. 2017. г.
Schuessler, Jennifer (2012-07-02). „The Mormon Lens on American History”. New York Times.
Shipps, Jan (2007). „Richard Lyman Bushman, the Story of Joseph Smith and Mormonism, and the New Mormon History”. Journal of American History. 94 (2): 498—516. ISSN 0021-8723. JSTOR 25094962. doi:10.2307/25094962. Приступљено 2018-07-11.
Walker, Ronald W; Turley, Richard E (2008). „The Andrew Jenson Collection”. 47: 38.
Walker, Joseph (2013-09-18). „LDS woman makes a living thinking about Mormonism”. DeseretNews.com. Архивирано из оригинала 31. 07. 2019. г. Приступљено 2018-07-23.
Walch, Tad (2016-02-07). „Women hired by LDS Church History Department making huge strides in Mormon women's history”. DeseretNews.com. Архивирано из оригинала 29. 07. 2019. г. Приступљено 2018-07-19.
Walch, Tad (2017-02-27). „New book shows LDS women leading 'At the Pulpit' from the church's beginnings”. DeseretNews.com. Архивирано из оригинала 29. 09. 2018. г. Приступљено 2018-07-23.
Whittaker, David J.; Chapman, Erin; Crisp, Judy (2013). „Maureen Ursenbach Beecher publications | Manuscript Collection Descriptions | HBLL”. findingaid.lib.byu.edu. L. Tom Perry Special Collections. Приступљено 16. 7. 2018.

Golden, Daniel (6. 4. 2006). „In Religion Studies, Universities Bend To Views of Faithful: Scholar of Mormon History, Expelled From Church, Hits a Wall in Job Search Trying to Avoid 'Minefields'”. Wall Street Journal.
McLemee, Scott (2002-03-22). „Scholars of Mormonism Confront the History of What Some Call 'the Next World Religion'”. Chronicle of Higher Education.
Riess, Jana (2013-10-04). „Religion Update Fall 2013: Mormon Studies Grows Up”. Publishersweekly.com.
Schuessler, Jennifer (2. 7. 2012). „The Mormon Lens on American History”. New York Times.
Barlow, Philip L. (јун 2004), „Jan Shipps and the Mainstreaming of Mormon Studies”, Church History, 73 (2): 412—26, S2CID 162416701, doi:10.1017/S0009640700109321
Cope, Rachel, ур. (пролеће 2012), „New Ways In: Writing Interdisciplinary Mormon History”, Journal of Mormon History, 38 (2): 99—144
Erekson, Keith A., ур. (лето 2009), „What We Will Do Now That New Mormon History Is Old: A Roundtable”, Journal of Mormon History, 35 (3): 190—233
Hansen, Charlotte (децембар 2010), „Eugene England's Calculated Risk: The Struggle for Academic Freedom and Religious Dialogue”, Sunstone (161): 38—42
Ing, Michael D. K.; Howlett, David (лето 2014), „As Presently Constituted: Mormon Studies in the Field of Religion”, Dialogue, 47 (2): 113—132, Архивирано из оригинала 18. 08. 2022. г., Приступљено 06. 06. 2022
Mason, Patrick Q. (јесен 2012), „Mormon Blogs, Mormon Studies, and the Mormon Mind”, Dialogue, 45 (3): 12—25, Архивирано из оригинала 26. 07. 2018. г., Приступљено 06. 06. 2022
Mauss, Armand L. (2007), Blasi, Anthony J., ур., „The Emergence of Mormon Studies in the Social Sciences”, American Sociology of Religion: Histories, Brill Publishers, 13: 121—150, ISBN 978-9004161153, doi:10.1163/ej.9789004161153.i-317.39
Newell, Quincy D.; Mason, Eric Farrel, ур. (2013). New Perspectives in Mormon Studies: Creating and Crossing Boundaries. Norman, Oklahoma: University of Oklahoma Press. ISBN 9780806143132. OCLC 795354450.
Quinn, D. Michael, ур. (1992). The New Mormon History: Revisionist Essays on the Mormon Past. Signature Books. ISBN 978-1-56085-011-3.
Taysom, Stephen C., ур. (2011). Dimensions of Faith: A Mormon Studies Reader. Signature Books. ISBN 978-1560852124.
Duffy, John-Charles (2006). Faithful Scholarship: The Mainstreaming of Morman Studies and the Politics of Insider Discourse (M.A.). University of North Carolina.
Helfrich, Ronald, Jr. (2011). Idols of the Tribes: An Intellectual and Critical History of 19th and 20th Century Mormon Studies (Ph.D.). State University of New York at Albany.
Hodges, Blair (16. 8. 2013). „A Mormon Studies Blogliography”. Neal A. Maxwell Institute Blog. Архивирано из оригинала 21. 10. 2015. г. Приступљено 06. 06. 2022.
Wilson, William A. (2007). „What's True in Mormon Folklore? The Contribution of Folklore to Mormon Studies”. Leonard J. Arrington Lecture. Utah State University.
„Dialogue: A Journal of Mormon Thought”. Dialogue. ISSN 1554-9399.
„International Journal of Mormon studies”. ISSN 1757-5540.
„Mormon Studies Online Journal”. Архивирано из оригинала 16. 05. 2010. г. Приступљено 06. 06. 2022.

Спољашње везе

Медији везани за чланак Апологетика на Викимедијиној остави

[:0-1] а ^б „ἀπολογία”. Blue Letter Bible-Lexicon. Приступљено 19. 9. 2016.

[2] „Apologetics”. The Advent. Приступљено 24. 9. 2016.

[3] „apologetics”. Merriam-Webster Dictionary. Приступљено 5. 10. 2016.

[4] Cross, F. L., ур. (2005). „Apologists”. The Oxford Dictionary of the Christian Church. New York: Oxford University Press.

[5] Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, κατηγορία

[6] „Acts 26:2”. Blue Letter Bible. 19. 9. 2016.

[7] „Phl 1:7”. Blue Letter Bible. 19. 9. 2016.

[8] „1Pe 3:15”. Blue Letter Bible. 19. 9. 2016.

[PSmith-9] Smith, Peter (2000). „apologetics”. A concise encyclopedia of the Bahá'í Faith. Oxford: Oneworld Publications. стр. 39–40. ISBN 1-85168-184-1.

[10] „Making the Crooked Straight, by Udo Schaefer, Nicola Towfigh, and Ulrich Gollmer”. bahai-library.com.

[11] Walters, Michael (2007). NONE BUT “WE HEATHEN”: SHAKU SŌEN AT THE WORLD’S PARLIAMENT OF RELIGIONS (PDF) (Master of Arts). University of Pittsburgh. Приступљено 30. 5. 2022.

[12] Shields, James Mark (27. 7. 2017). „Immanent Frames : Meiji New Buddhism, Pantheism, and the "Religious Secular"” (PDF). Japan review : Journal of the International Research Center for Japanese Studies. 30 (Special Issue (2017)): 82. doi:10.15055/00006734. Приступљено 30. 5. 2022.

[13] De Silva, A. L. (1994). Beyond Belief, a Buddhist Critique of Fundamentalist Christianity (PDF). Three Gems Publications, ebook link at Buddha Dharma Education Association Incorporated, also. ISBN 978-0-6462-1211-1.

[14] Dharmasiri, Gunapala (1974). A Buddhist critique of the Christian concept of God : a critique of the concept of God in contemporary Christian theology and philosophy of religion from the point of view of early Buddhism. Colombo : Lake House Investments — преко WorldCat.

[15] Brent, James. „Natural Theology”. Internet Encyclopedia of Philosophy. Приступљено 10. 3. 2015.

[16] J. David Cassel. "Defending the Cannibals: How Christians responded to the sometimes strange accusations of their critics." „Defending the Cannibals”. Архивирано из оригинала 2011-08-21. г. Приступљено 2012-09-08.

[17] Tacitus, Annals XV.44

[18] „Why Early Christians Were Despised”. Christianity Today (Church history timeline). Приступљено 21. 9. 2016.

[Православље-19] „Православље”. Православље на мрежи. Приступљено 4. 1. 2016.

[ПБФ-20] „Православни бофословски факултет”. Приступљено 4. 1. 2016.

[Књига_о_Апологетици-21] „Апологетика”. Микро Књига.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]