Архитектура Естоније

Историја уреди

Древна Естонија уреди

 
Рушевине утврде Варбола

Карактеристика ране естонске архитектуре су многа упоришта и тврђаве које се налазе широм земље, на пример упоришта Варбола и Ваљала. Важније од њих, површине до 1 000 м2, налазиле су се на важним раскрсницама путева, где су се на крају развиле у комерцијална чворишта, као што су Талин, Тарту и Отепа.[1]

Готичка архитектура уреди

 
Архитектонска целина која чини средњовековни стари град Талин налази се на Унесковој листи светске баштине

Хришћанство је у Естонију донето кроз северне крсташке ратове и донело је огромне промене у друштву, култури и архитектури Естоније. Утицаји су углавном долазили из немачког говорног подручја и Скандинавије. Нова религија је подстакла подизање цркава широм данашње Естоније, почев од 13. века. Прве цркве су вероватно биле дрвене; од ових ниједна није преживела.[2] Најраније цркве које још увек постоје биле су чврсто грађене и налик на тврђаве; Ваљала црква на Сареми је један пример. Мајстори зидари и вајари који су играли значајну улогу у раној црквеној архитектури су углавном долазили са Готланда.[2] Касније, како је хришћанство постало чвршће укорењено, подизане су веће и сложеније цркве, посебно у северној Естонији током 15. века. Средњовековне цркве у старом граду у Талину, попут Катедрале, цркве Светог Олафа (највиша зграда у Европи у 16. веку[3]) или цркве Светог Духа, још увек сведоче о високо развијеном готичком стилу архитектуре.[4] Изван Талина, многе цркве су оштећене током честих ратова, посебно Ливонског рата и Великог северног рата, а немар током совјетске окупације проузроковао је много разарања међу црквама у Естонији, тако да је само неколико раних цркава преживело непромењено до данас. У каснијим годинама, међутим, вршени су интензивни рестаураторски радови, а посебно на Сареми и у северној Естонији, где још увек постоје занимљиви примери релативно добро очуваних средњовековних цркава.[2]

Крсташи су такође оставили траг у земљи подижући велики број замкова који су служили као средство за стицање војне и административне контроле над земљом. Подигнути су и велики комплекси замкова, названи дворци војних редова по Тевтонским и другим крсташким редовима који су их подигли, и мања локална утврђења која нису била намењена великим војним акцијама (локално позната као „вазални замкови“). Добри примери већих замкова који још увек постоје укључују замак Херман у Нарви, замак Томпеа у Талину и замак Куресаре на Сареми. Од мањих двораца и данас постоје замак Пуртсе, кула Киу и кула Вао. Многи замкови подигнути током средњег века уништени су у каснијим ратовима, а Естонија обилује рушевинама замкова.[1]

Ширење и развој естонских градова попут Талина и Нарве у ханзатске градове током средњег века такође је подстакао развој грађанске архитектуре. Грађанске куће са забатним фронтовима, великом предњом салом са камином и мањим дневним боравком позади постале су популарне; стил је постао познат као "талинска готика" и преузели су га градитељи у Финској, Шведској и Новгороду. Остале још увек постојеће средњовековне грађанске грађевине сведоче о важности Талина као важног трговачког града; Градска кућа у Талину је данас важна историјска знаменитост, као и Раеаптек (градска апотека) и зграде некадашњих цехова у Талину, односно Великог цеха (1410), Цеха Светог Олафа (1422) и каснијег Братства црних глава (око 1597).[5] Из тог периода је и изванредно очуван градски зид Талина. Све у свему, стари град Талин је једна од најбоље очуваних средњовековних архитектонских целина на свету, а од 1997. године налази се на листи светске баштине Унеска.[6]

Барок и рококо уреди

Барокна и рококо архитектура у Естонији представљена је углавном зградама које је подигла руска царска администрација и локална аристократија.[5] Најлепши пример који још увек постоји је палата Кадриорг, у петровском барокном стилу. Пре Другог светског рата, замак Полтсама је био необично леп пример рококо архитектуре у Естонији; замак је уништен током рата и од њега су остале само рушевине.[7]

Племићка кућа Палмсе
Племићка кућа Сагади

Још од северних крсташких ратова и успостављања балтичког племства које говори немачки као класе земљопоседника, село Естоније је карактерисао властелински систем који су спроводили виши слојеви. Од барока па надаље, многе племићке куће опстају и доприносе архитектонском наслеђу Естоније. Село Естоније има око 2000 историјских имања, многа у барокном и рококо стилу, нпр. Сауе, Палмсе или Вана имања, али такође представљају низ стилова од необарока и неокласицизма до архитектуре Тјудора.[8]

Класицизам уреди

Центар очуване неокласицистичке архитектуре је Тарту, Градска кућа и околне зграде из 18. века. Главна зграда Универзитета у Тартуу (1803–09) је пример високог класицизма. Архитектура племићких кућа и даље доминира сеоским простором, а имања као што су Саку, Курема и Суре-Копу представљају пример стила. У Талину су изграђене и неке значајне резиденције, нпр Кућа Стенбок и зграда у улици Кохту бр. 8 (архитекта Карл Лудвиг Енгел, у којој се данас налази естонски канцелар правде), обе на брду Томпеа.

Архитектура касног 19. века уреди

Као и у остатку Европе, касни 19. век је био време архитектонског експериментисања стилова у Естонији. Различите врсте историзма и еклектицизма постале су уобичајене. Неоготика је постала популаран стил, не само међу племићким кућама, што се може видети на имањима Алатскиви или Сангасте.[5]

Крајем периода, утицаји сецесије су стигли до Естоније. Главни извори инспирације били су делом живахна сецесија у Риги, а делом фински национални романтизам. Можда најпознатији архитекта који је радио у стилу Арт Нуво у Естонији био је Жак Розенбаум.[9]

Саборна црква Александра Невског у Талину је пример руског препорода из 19. века када је Естонија била губернија Руског царства.

20. век уреди

Центар града Силамае у целини је вредан пажње пример стаљинистичке архитектуре у Естонији.[10]

Галерија уреди

Савремена архитектура уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б Miljan, Toivo (2004). Historical Dictionary of Estonia. Scarecrow Press. стр. 104. ISBN 0-8108-4904-6. 
  2. ^ а б в Viirand 2004, стр. 9
  3. ^ A Hedonist's Guide to Tallinn By Laurence Shorter
  4. ^ Miljan, Toivo (2004). Historical Dictionary of Estonia. Scarecrow Press. стр. 104–105. ISBN 0-8108-4904-6. 
  5. ^ а б в Miljan, Toivo (2004). Historical Dictionary of Estonia. Scarecrow Press. стр. 105. ISBN 0-8108-4904-6. 
  6. ^ „Historic Centre (Old Town) of Tallinn”. UNESCO. Приступљено 2013-02-10. 
  7. ^ Viirand 2004, стр. 82–84
  8. ^ Culture And Customs of the Baltic States By Kevin O'Connor
  9. ^ Hallas-Murula, Karin (2010). Tallinna Juugedarhitektuur: Jacques Rosenbaum (1878-1944). Eesti Arhitektuurimuuseum. ISBN 978-9985-9828-7-7. 
  10. ^ „What we consider our own”. Estonica.org. Архивирано из оригинала 16. 02. 2017. г. Приступљено 10. 2. 2013. 

Литература уреди

  • Viirand, Tiiu (2004). Estonia: Cultural Tourism. Kunst Publishers. стр. 82—84. ISBN 9949-407-18-4. 

Спољашње везе уреди