Ајла Томљановић (7. мај 1993) је аустралијска тенисерка хрватског порекла.

Ајла Томљановић
Лични подаци
Датум рођења(1993-05-07)7. мај 1993.(30 год.)
Место рођењаЗагреб, Хрватска
Држављанство Аустралија
Висина1,80 m
ПребивалиштеБока Ратон
Информације о каријери
Про. каријера2009—
ИграДесном руком; дворучни бекхенд
Зарада4.664.573 $
Појединачно
Победе—порази347–267
Освојени турнири0
Изгубљена финала4
Најбољи пласман38. (21. фебруар 2022)
Успех на гренд слем турнирима
ОП Аустралије2. коло (2014, 2015, 2020, 2021)
Ролан Гарос4. коло (2014)
ВимблдонЧФ (2021, 2022)
ОП САДЧФ (2022)
Парови
Победе—порази79–93
Освојени турнири0
Изгубљена финала0
Најбољи пласман47 (5. јануар 2015)

Каријера уреди

Освојила је четири ИТФ титуле у синглу. Дана 21. фебруара 2022. достигла је 38. место на светској ВТА ранг-листи у појединачној конкуренцији.[1] Томљановић је била успешна као јуниорка, те је са Кристином Мекхејл освојила титулу на Аустралијан опену за девојчице у дублу 2009. године.

Пре 2014. године је играла за Хрватску, земљу у којој је рођена. Почела је да се такмичи под заставом Аустралије на Ју Ес опену 2014. након што је добила стални боравак у Аустралији.[2][3]

Дана 2. септембра 2022. године победила је Серену Вилијамс у 3. колу Ју Ес опена, и то је био последњи меч у каријери америчке тенисерке.[4]

Приватно уреди

Ајлин отац Ратко Томљановић,[5] бивши је хрватски рукометаш, освојио је сребро на Светском првенству 1995. и бронзу на Европском првенству 1994. године.

Референце уреди

  1. ^ „Ajla Tomljanovic Ranking”. Приступљено 2. 2. 2019. 
  2. ^ „Rising star Ajla Tomljanovic to boost Australian tennis stocks”. 24. 7. 2014. Приступљено 25. 7. 2014. 
  3. ^ „Ajla Tomljanovic to fight to represent Australia in Fed Cup” . The Australian. 12. 1. 2018. 
  4. ^ „Kraljica u suzama: Serena završila karijeru porazom od Ajle!”. b92.net. 3. 9. 2022. 
  5. ^ Ajla Tomljanović Архивирано на сајту Wayback Machine (22. август 2014) at the International Tennis Federation

Спољашње везе уреди

  Медији везани за чланак Ајла Томљановић на Викимедијиној остави