Баба је планина у Централној Србији, источно од града Параћина, а висине је 657 метара.

Баба
Баба планина, источно од Параћина
Географске карактеристике
Ндм. висина657 m
Координате43° 48′ 44″ С; 21° 15′ 51″ И / 43.812222° С; 21.264167° И / 43.812222; 21.264167
Географија
Баба на карти Србије
Баба
Баба
Државе Србија

На северном ободу планине налази се православни манастир Лешје из 14. века.[1]

Земљиште око Бабе прилично је брежуљкасто на североистоку, али на југозападу је равно.Највиша тачка у том подручју је Јанков Врх, 793 метра надморске висине, 6,2 км источно од Бабе.Око Бабе има око 104 људи на квадратни километар релативно ретко насељено.Најближи већи град је Ћуприја, 17,8 км северозападно од Бабе. Простор око Бабе је готово у потпуности прекривен цветном шумом.У региону око Бабе, камене формације су изузетно честе.Клима је влажна и суптропска.Просечна температура је 11°C. Најтоплији месец је јул, на 22°C, а најхладнији децембар, на -2°C.Просечна количина падавина је 1.033 милиметара годишње. Највлажнији је месец мај са кише од 159 милиметара, а највлажнији август са 32 милиметра.

Baba
Климатограм
Ј
Ф
М
А
М
Ј
Ј
А
С
О
Н
Д
 
 
102
 
 
1
−5
 
 
88
 
 
4
−2
 
 
70
 
 
11
2
 
 
125
 
 
16
6
 
 
159
 
 
20
12
 
 
74
 
 
22
17
 
 
83
 
 
26
18
 
 
32
 
 
25
18
 
 
83
 
 
21
13
 
 
67
 
 
16
9
 
 
60
 
 
9
4
 
 
91
 
 
−1
−4
Просечне макс. и мин. температуре у °C
Укупне падавине у mm

Легенда о имену уреди

Свађали се муж и жена, баба и деда, по чијем ће имену ова кршна планина добити име. Када видоше да се не могу договорити, одлучише да пуцају једно на друго из топа и то прво деда на бабу, па ако је убије да планина носи назив Деда. Деда је испалио из топа али је промашио бабу и сада је био њен ред да пуца. Баба је погодила деду и због тога је планина добила име по њој, односно име Баба. По народном предању преко пута ове планине налази се једно велико брдо, које се звало Деда.[2]

Референце уреди

  1. ^ Monastery of the Protection of the Holy Mother of God, Tourist Organization of Paraćin, Архивирано из оригинала 2009-10-11. г. 
  2. ^ Петковић, Стеван (1901). „Народна предања о местима”. Караџић. IV: 9. 

Спољашње везе уреди