Балша Рајчевић

Балша Рајчевић
Балша Рајчевић
Лични подаци
Датум рођења	23. јул 1941. (83 год.)
Место рођења	Београд, Србија, Краљевина Југославија

Балша Рајчевић (Београд, 23. јул 1941) српски је академски вајар и сликар, књижевник, историчар уметности и ликовни критичар.^[1]^[2]

Биографија

Завршио је Академију примењених уметности и Историју уметности на Филозофском факултету у Београду 1965. године. На катедри историје уметности магистрирао је 1976. године.

Има звање истакнутог уметника УЛУПУДС-а. Члан је УЛУС-а, УЛУПУДС-а, Удружења ликовних критичара Србије, Међународног удружења ликовних критичара као и Удружења књижевника Србије.

Ликовно дело

Као вајар и сликар излагао на преко 500 групних изложби у земљи и иностранству (Париз, Осло, Хелсинки, Инголштат, Падова, Каиро, Софија, Букурешт, Будимпешта итд) и 60 самосталних изложби у земљи (Београд, Загреб, Ниш, Крагујевац, Краљево...), као и у иностранству (Париз, Рим).

Изабиран на бројним селекцијским и концепцијским, као и жирираним изложбама наших познатих ликовних критичара. Дела Балше Рајчевића се налазе у власништву више модерних галерија и музеја. О његовом раду написано је више од 150 библиографских јединица.

Књижевно и публицистичко дело

Као ликовни критичар и историчар уметности објавио је шест књига и преко 800 текстова, есеја и ликовних критика.

Објавио је 40 књига поезије, прозе и есејистике. Поезија му је заступљена у више песничких антологија и зборника. Превођен је на енглески, француски и македонски.

Награде и признања

Рајчевић је добитник 23 ликовне награде, међу којима и неколико најугледнијих: Награде Октобарског салона у Београду (1975, 1991 и 1996); Награда Удружења ликовних уметника примењене уметности за животно дело (2003); Годишња награда КПЗ културе Београда за најуспешнију изложбу одржану у београдским галеријама (1978); Равноправна откупна награда на Југословенском бијеналу скулптуре у Мурској Соботи (1981); Златни беочуг града Београда за врхунски допринос култури и уметности града Београда (2012); Златна значка КПЗ Србије за укупан допринос српској култури и уметности и др. ; .

У области књижевности добио је награде "Јован Скерлић" за књигу песама Речник страха (2010) и Прву награду на међународном конкурсу часописа Акт за најбољу најкраћу причу (2011),Награду "Бранко Миљковић" за песму на конкурсу Удружења књижевника Бранко Миљковић из Ниша; Прву награду "Видовдански цвет" за родољубиву песму на конкурсу Удружења потомака ратника, Пожаревац и Библиотеке "Србољуб Митић", Мало Црниће, 2017 ; Друга награда на књижевном конкурсу " Песмодари мира ", 2018; Награду на конкурсу за поезију књижевног клуба " "Звездани колодвор", Београд,2015 ; Награду за најлепши љубавни сонет на на XX јавном конкурсу љубавне " Песме над песмама", Клуб уметничких душа Мркоњић град, 2021 ; Награду за најлепши " Златни диптих " љубавних песама на XXI јавном конкурсу љубавне "Песме над песмама", Мркоњић град, 2022 и др.

Библиографија

За уметност (есеји и ликовне критике), Никшић 1985;
Скулптура Томислава Каузларића, Земун 1988;
Молитва вајарева (песме), Београд 1992;
Оаза у каљузи (песме), Београд 1993;
Занос није заблуда (песме), Београд 1994;
Да ли то беше само сан (песме), Београд 1994;
Тишина и путеви (песме), Београд 1995;
Путокази за придошлице (песме), Београд 1997;
Пад наш свакидашњи (кратке приче), Београд 1997;
Од теорије критике до уметности (есеји и чланци о уметности), Београд 1997;
Јагњалишта (песме), Сремска Митровица 1999;
Гласови из понора (песме), Београд 2001;
Скривени смисао виђеног (изабране ликовне критике 1971–2001), Београд 2001;
Последњи Хиперборејац (песме), Београд 2003;
Оплакивање лабуда (песме), Београд 2004;
Од исмејаних мудраца до уплашених пророка (поетски огледи), Београд 2004;
Скулптура Балше Рајчевића (монографија), Београд 2005;
Посвете (песме), Београд 2006;
Узвишени силазак (песме), Београд 2006;
Усамљени и несхваћени (приче), Београд 2007;
Путокази чежње (песме), Београд 2008;
Речник страха (песме и кратке приче), Београд 2009;
Есеји о уметности, Београд, 2011;
Уздигнућа у самоћи (песме), Београд, 2011;
"Бела слика у црном раму"(Приче),Београд ,2012
Нико и неко (кратке приче), Београд, 2012;
Преобразбе (песме), Београд, 2012.
"Жена с камејом" (приче).Београд 2013
"Песник и песма" (песме), Београд,2015
"Случај сликара Мијушковића"(приче),2016

Референце

^ „Балша Рајчевић - укратко о уметнику“ (биографија и галерија), Арте
^ „Балша Рајчевић“ Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016) (био-библиографија), Свет књиге

Литература

Скулптура Балше Рајчевића (монографија), Удружење ликовних уметника Србије, Београд, 2004.
Балша Рајчевић: "Певање искрено, из дубине душе" (приказ збирке песама "Није последња", Пауна Петронијевића), Вести, Ужице, од 24. децембра 2017.

[1] „Балша Рајчевић - укратко о уметнику“ (биографија и галерија), Арте

[2] „Балша Рајчевић“ Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016) (био-библиографија), Свет књиге

[1]

[2]

Балша Рајчевић
Лични подаци
Датум рођења	(1941-07-23)23. јул 1941. (83 год.)
Место рођења	Београд, Србија, Краљевина Југославија