Барбара Франкопан Бранковић
Барбара Франкопан Бранковић (Оточац, половина 15. вијека — ? Бијела Стијена, прије јула 1508.) је била српска деспотица и жена деспота Вука Бранковића.
Живот уреди
Ћерка је кнеза Жигмунда Франкопана, који је поред ње, са женом Јеленом, од потомства имао још ћерку Доротеју, која се удала за Стефана VIII Бабонића Благајског. Барбара у браку са Вуком Бранковићем није имала порода. Живили су у Купнику у Сријему и Бијелој Стијени [1] [2] у Славонији, гдје је написала неколико писама која су сачувана. Удова Барбара се након смрти мужа Вука Бранковића преудала за Фрању Берислaвића. У нови брак је удовица унијела мираз - велике посједе које јој је оставио Вук.
О Трсатском реликвијару српске деспотице Барбаре, са натписима ћирилицом, је писао историчар умјетности Бранислав Цветковић [3], а на ту тему је објавио и књигу Трсатски реликвијар, 2020. године. Аутор сматра да је Барбара била православне вјере, бар у периоду брака са деспотом Вуком. Један од текстова тог реликвијара је изгравирана посвета деспотовице Барбаре, на старосрпском језику и ћирилићким писмом. Реликвијар је насљеђе предака деспота Вука Бранковића, који је Барбара насљедила и поклонила католичком манастиру на Трсату код Ријеке.[4] Она је била нећакиња Мартина Франкопана, оснивача манастира на Трсату.