Бар (Швајцарска)
Бар (нем. Baar) је град у средишњој Швајцарској. Ајнзиделн је трећи по величини и важности град у оквиру кантона Цуг.
| Бар Baar | |
|---|---|
 Градска кућа у Бару | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Швајцарска |
| Кантон | Цуг |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 21.524 (2.008) |
| — густина | 868 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 47° 11′ 45″ С; 8° 31′ 35″ И / 47.195833° С; 8.526393° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 443 m |
| Површина | 24,80 km2 |
  Бар Бар на карти Швајцарске | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Андреас Хоц |
| Поштански број | 6340 |
| Веб-сајт | |
| www.baar.ch | |
Природне одлике
уредиБар се налази у средишњем делу Швајцарске. Од најближег већег града, Цириха град је удаљен 33 км јужно.
Рељеф: Бар се налази у омањој долини уз Цушко језеро, на око 440 метара надморске висине. Источно од града издижу се најсеверније планине из ланца Алпа.
Клима: Клима у Бару је умерено континентална.
Воде: Кроз Бар не протиче ниједан значајнији водоток, али је веома близу града Цушко језеро.
Историја
уредиПодручје Бара је било насељено још у време праисторије и Старог Рима, али није имало велики значај. Насеље се под данашњим називом први пут спомиње 1045. године. У 19. веку је започет снажан развој града и његовог подручја, што траје до дан-данас.
Становништво
уреди2008. године Бар је имао преко 22.000 становника, што је за 4 пута више него пре једног века. Од тога 24,9% су страни држављани.
Језик: Швајцарски Немци чине традиционално становништво града и немачки језик је званични у граду и кантону. Међутим, градско становништво је током протеклих неколико деценија постало веома шаролико, па се на улицама Бара чују бројни други језици. Тако данас немачки језик матерњи за 83,1% становништва, а најзначајнији мањински језици су италијански (3,4%) и српскохрватски језик (3,1%).
Вероисповест: Месни Немци су од давнина римокатолици. Међутим, последњих деценија у граду се знатно повећао удео других вера. Данас су бројни римокатолици и протестанти, а потом следе атеисти, муслимани, православци.
