Бацачке справе

Бацачке справе су посебне направе које су служиле за избацивање пројектила прије проналаска ватреног оружја. Умјесто барута користиле су као погон еластичност дрвета, челика, повезана с напињањем помоћу увијених конопаца или животињских жила, или центрифугална сила.

Бацачке справе

Намјена је била разнолика, за рушење зидова утврђења, изазивање пожара, уништавање живе силе, бродова, и тако даље. Неке справе су кориштене и у отвореним биткама, или монтиране на бродовима, док су друге биле подесније за опсаде градова.

Античка Грчка

Поријекло није сасвим јасно, али неке се помињу већ у 7. вијеку п. н. е. у Вавилонији. У Пелопонеском рату (431—404. п. н. е.) Грци користе бацачке справе које користе снагу уврнутих конопаца (торзија). Грци имају катапулте (положена путања пројектила, бацају копља, стреле) и петроболе (литоболе) (убацна путања, бацају камење). Конструкција је слична, имају двије ручице једним крајем уврнуте у сноп косе или гриве, док су други крајеви ручица међусобно повезани конопцем. Повлачењем конопца запиње се систем, и онда се поставља пројектил. Отпуштање конопца доводи до преноса торзионе силе на пројектил, који лети и до 400–500 m далеко.

Полибије тврди да Филип II Македонски има при опсади Тебе 338. п. н. е. 150 катапулта и 25 балиста.

Римско царство

Бацачке справе

У Римљана петробол се зове балиста, а катапулт је подешен и за бацање камења. Запаљиви пројектил је било копље с врхом намотаним у кужину и запаљиву смјесу. У 3. вијеку појављује се онагер са само једним конопцем, већег домета и носивости до 600 kg, који потискује остале справе. Мала балиста се назива скорпион.

Средњи вијек

Пропашћу Римског царства у западној Европи, бацачке справе нестају из употребе све до крсташких ратова. Тада долази до наглог развоја бацачких справа под разним именима у разним језицима. Тако је (грчки) катапулт називан тарант, тарантел, тортерела, римски мангоно, а онагер се зове брикола, манге, мангонел.

Послије почетка крсташких ратова се појављују и баробалистичке б., које раде на принципу противтега који при паду покреће полугу која избацује пројектил. Полуга је била на хоризонталној осовини, и на краћем крају полуге је монтиран утег, тежине и до 10 тона. Дужи крај полуге има лежиште за пројектил. Баца се камење, оловни и гвоздени пројектили, неки пуњени запаљивим материјама и касније барутом, балвани с клиновима, чак и лешеви. Најтеже справе су бацале терет и преко једне тоне тежине на даљину од 120–500 m.

Баробалистичке бацачке справе се дијеле на три врсте по противтегу: трибок (фра. trebuchet) са крутим противтегом, бифа, буфа, блида са тегом који се обрће око хоризонталне осовине при крају полуге, и фрондибола, трипанцијум - комбинације претходне двије врсте.

Српске земље

Хумски кнез Мирослав Завидовић је користи бацачке справе при нападу на Дубровник 1185. Српски деспот Стефан Лазаревић 1420. добија на поклон из Дубровника конопце за балисте.

Литература

• Војна енциклопедија, Београд, 1970, књига прва, стране 424-426.