Белоглави суп
Белоглави суп (лат. Gyps fulvus) је врста лешинара средње величине.[2] Висине је од 95-110 цм, има распон крила од 230-265 cm.[3] Просечна маса износи између осам и девет килограма, а поједини примерци могу достићи масу и до једанаест килограма.[4]
| Белоглави суп | |
|---|---|
| |
| Белоглави суп у лету | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Aves |
| Ред: | Accipitriformes |
| Породица: | Accipitridae |
| Род: | Gyps |
| Врста: | G. fulvus
|
| Биномно име | |
| Gyps fulvus (Hablizl, 1783)
| |
| |
простор целогодишњег пребивалишта
| |
Основно перје је риђе браон, док су летна пера мрка.[2] Одрасле птице се разликују по томе што имају белу паперјасту крагницу при основи врата, док је код младих она смеђа. Ноге су снажне са тупим канџама које се не савијају. Птица достиже зрелост са 4-5 година.
Исхрана
уредиХрана су му угинуле животиње, чиме спречава ширење зараза и на тај начин врши „природну рециклажу“.[4]
Размножавање
уредиБелоглави суп гнезди се у клисурама река на стрмим кречњачким стенама. Женка сноси само једно јаје у периоду од краја јануара до почетка априла. На јајету леже на смену оба родитеља од 52 до 57 дана. Младунац после три месеца може да лети, али је и даље несамосталан и задржава се у близини гнезда и родитеља до једне године старости, када почиње да лута све до пуне зрелости.[2]
Станиште
уредиНасељава суптропски климатски појас, област Медитерана, од Магреба све до Хималаја. Северне границе насеобина су Кавказ и Крим, док су оне јужне Сахара, Арабијска пустиња и висораван Декан у Индији.[2]
Његова гнездилишта у Србији су у клисурама река Увац, Милешевка и Трешњица на западу и југозападу државе.[3] Одрасле птице се концентришу колонијално на ширем простору гнежђења, док младе лутају на великим дистанцама. Раније је често био ловљен и трован. У Србији, бројност му је у порасту због унапређења заштите и прихрањивања[3].
Миграције
уредиЗахваљујући Фонду за заштиту птица грабљивица при београдском Институту за биологију „Синиша Станковић“, белоглави суп је спасен од изумирања на територији Србије. Такође прстеновањем птица сазнало се и нешто више о њиховом животу. Тако један од супова маркираних на Увцу пронађен од орнитолога на сталном станишту у Јудејској пустињи у Израелу. Касније је још пет птица са Увца пронађено на истој локацији, док је седам супова прстенованих у Израелу, лоцирано на станишту у Србији.
Галерија
уреди-
-
-
-
-
Белоглави суп,Музеј Републике Српске -
Јаје белоглавог супа (музејски примерак)
.jpg)
Референце
уреди- ^ BirdLife International (2017). „Gyps fulvus (amended version of 2016 assessment)”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 27. 1. 2020.
- ^ а б в г Фонд за заштиту птица грабљивица - Београд: „Белоглави суп“, приступ 19.4.2013
- ^ а б в Птице: Птице Србије и подручја од међународног значаја Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (24. септембар 2015), Драган Симић, Слободан Пузовић, приступ 19.4.2013
- ^ а б Златар: „Белоглави суп (Gips fulvus)“ Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (4. април 2013), приступ 19.4.2013
Спољашње везе
уреди
- Суп, Др Саша Маринковић и др Бранко Караџић, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић”, Публикум - Београд, 2008.
- Специјални резерват природе „Увац“, Званични веб сајт.
- Фонд за заштиту птица грабљивица - Београд, Званични веб сајт.
- Белоглави суп - Клисура реке Увац, 1. део, РТС научно-образовни програм - Званични канал
- Повратак белоглавог супа - Клисура реке Увац, 2. део, РТС научно-образовни програм - Званични канал
- Рањени суп из Србије лечен у Израелу, Вечерње новости, В. М. 13. јануар 2012.
- Љубовија: Спасено још једно младунче орла, Вечерње новости, Р. Б. 17. јануар 2012.
- Сачмом убијен краљ висина, Вечерње новости, Б. П. 26. фебруар 2012.
- Белоглави супови презимили захваљујући људима, Вечерње новости, Б. Пузовић, 3. март 2013.
- Увац: Оброк на литици, Вечерње новости, Д. Гагричић, 14. април 2013.
- Повратак белоглавог супа на Стару планину, Вечерње новости, В. Ћирић, 7. септембар 2015.
- Зимска борба за белоглаве супове, Политика, Бранко Пековић, 11. јануар 2017.
