Белоглави суп (лат. Gyps fulvus) је врста лешинара средње величине[2]. Висине је од 95-110 цм, има распон крила од 230-265 cm.[3] Просечна маса износи између осам и девет килограма, а поједини примерци могу достићи масу и до једанаест килограма.[4]

Белоглави суп
Gypful.jpg
Белоглави суп у лету
Научна класификација edit
Царство: Животиње
Тип: Хордати
Класа: Aves
Ред: Accipitriformes
Породица: Accipitridae
Род: Gyps
Врста:
G. fulvus
Биномијално име
Gyps fulvus
(Hablizl, 1783)
Gyps fulvus distribution map.png
     простор целогодишњег пребивалишта

Основно перје је риђе браон, док су летна пера мрка.[2] Одрасле птице се разликују по томе што имају белу паперјасту крагницу при основи врата, док је код младих она смеђа. Ноге су снажне са тупим канџама које се не савијају. Птица достиже зрелост са 4-5 година.

ИсхранаУреди

Храна су му угинуле животиње, чиме спречава ширење зараза и на тај начин врши „природну рециклажу“.[4]

РазмножавањеУреди

Белоглави суп гнезди се у клисурама река на стрмим кречњачким стенама. Женка сноси само једно јаје у периоду од краја јануара до почетка априла. На јајету леже на смену оба родитеља од 52 до 57 дана. Младунац после три месеца може да лети, али је и даље несамосталан и задржава се у близини гнезда и родитеља до једне године старости, када почиње да лута све до пуне зрелости.[2]

СтаништеУреди

Насељава суптропски климатски појас, област Медитерана, од Магреба све до Хималаја. Северне границе насеобина су Кавказ и Крим, док су оне јужне Сахара, Арабијска пустиња и висораван Декан у Индији.[2]

Његова гнездилишта у Србији су у клисурама река Увац, Милешевка и Трешњица на западу и југозападу државе[3]. Одрасле птице се концентришу колонијално на ширем простору гнежђења, док младе лутају на великим дистанцама. Раније је често био ловљен и трован. У Србији, бројност му је у порасту због унапређења заштите и прихрањивања[3].

МиграцијеУреди

Захваљујући Фонду за заштиту птица грабљивица при београдском Институту за биологију „Синиша Станковић“, белоглави суп је спасен од изумирања на територији Србије. Такође прстеновањем птица сазнало се и нешто више о њиховом животу. Тако један од супова маркираних на Увцу пронађен од орнитолога на сталном станишту у Јудејској пустињи у Израелу. Касније је још пет птица са Увца пронађено на истој локацији, док је седам Супова прстенованих у Израелу, лоцирано на станишту у Србији.

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ BirdLife International (2017). „Gyps fulvus”. IUCN Red List of Threatened Species. 2017 (amended version of 2016 assessment): e.T22695219A118593677. doi:10.2305/IUCN.UK.2017-3.RLTS.T22695219A118593677.en. Приступљено 11. 3. 2018. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Фонд за заштиту птица грабљивица - Београд: „Белоглави суп“, приступ 19.4.2013
  3. 3,0 3,1 3,2 Птице: Птице Србије и подручја од међународног значаја Архивирано на сајту Wayback Machine (септембар 24, 2015) (на језику: енглески), Драган Симић, Слободан Пузовић, приступ 19.4.2013
  4. 4,0 4,1 Златар: „Белоглави суп (Gips fulvus)“ Архивирано на сајту Wayback Machine (април 4, 2013) (на језику: енглески), приступ 19.4.2013

Спољашње везеУреди