Бел Темпо био је југословенски и српски поп рок и џез бенд из Београда, који су основали Влада и Сузана Петричевић.

Бел Темпо
Активни период1986—1992
1996
ОснивањеБеоград,  СФРЈ
Жанр(ови)
Издавачка кућаПГП РТБ
Бивши члановиВлада Петричевић
Сузана Петричевић
Дискографија
Bel Tempo
(1987)
Modesty
(1992)

ИсторијатУреди

Бенд су 1986. године у Београду основали брат и сестра Владимир Влада Петричевић (гитара, клавијатуре и вокал) и Сузана Петричевић (вокал).[1] Групу су назвали Бел Темпо по истоименој позоришној представи Боре Ћосића. Пре тога, Сузана је дипломирала на Факултету драмских уметности Универзитета уметности у Београду и постала глумица Народног позоришта у Београду и Звездара театра. Сузана је прву песму снимила на албуму Момчила Бајагића Бајаге Позитивна географија, под називом Папалине.[1][2] Владимир је пре почетка рада у групи дипломирао на Универзитету уметности у Београду, одсеку за пијанисту, али је знао да свира и гитару.

Истоимени албум бенд је објавио 1987. године под окриљем издавачке куће ПГП РТБ, а албум садржи поп-рок звуке за елементима џеза.[1] Све песме са албума писао је Владимир, изузев песме Поведи ме, за коју је текст написала Сузана.[1] На албуму се такође налази песма Зашто не смем да те љубим, која је обрада мађарске песме.[1] На албуму је гостовао Ненад Стефановић Јапанац (бас гитара), Александар Ралев (клавијатурe) и Папа Ник (удараљке).[1] Такође на неким песмама гостовао је Владимир Рацковић, који је пре тога био у акустичном рок бенду Одисеја.[1] Албум је имао већи успех у Загребу него у Београду, па је бенд често наступао у загребачком клубу Кулушић.

Након пет година, 1992. године бенд је објавио други студијски албум под називом Modesty.[1] Током снимања песама за албум, бенд је био инспирисан ликом из стрипа Модести Блејз, а аутори песама били су Влада и Сузана. На албуму су гостовали Саша Локнер (клавијатуре), Александар Јелић (бас гитара), Ненад Петровић (саксофон) и многи други музичари.[1] Након објављивања албума бенд је престао са радом.[1] Сузана је након тога наступала у београдском џез клубу Табу, а Владимир је радио као уредник на Радио-телевизији Србије.

Бенд се поново окупио 1996. године на МЕСАМ фестивалу, где су извели песму Љубомора.[1] Након тога, Владимир је престао да се бави музиком, али се појавио као аутор песама Буди ми друг и Једна песма коју волим, које је објавила Марина Перазић на њеном албуму Иста као море, 1998. године.[3]

ДискографијаУреди

Студијски албумиУреди

  • Bel Tempo (1987)
  • Modesty (1992)

СингловиУреди

  • "Љубомора" (1996)

РеференцеУреди

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј „Bel Tempo biography, www.balkanuk.com”. Архивирано из оригинала на датум 13. 09. 2009. Приступљено 25. 02. 2020. 
  2. ^ Pozitivna geografija at Discogs
  3. ^ Ista kao more at Discogs

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди