Битка код Пилаваца (1648)

Битка код Пилаваца у лето 1648. била је трећа козачка победа у устанку Богдана Хмељницког.

Битка код Пилаваца
Део устанка Богдана Хмељницког
Spotkanie z Tuhaj Bejem 2.jpg
Време:23. септембар 1648.
Место:Украјина
Исход: козачка победа
Сукобљене стране
Запорошки козаци Државна заједница Пољске и Литваније
Команданти и вође
Богдан Хмељницки кнез Доминик Заславски
Јачина
око 30.000 козака и 3.000 Татара[1] око 30.000 властеле[1]
Жртве и губици
незнатни војска разбијена, највећи део побегао без боја

УводУреди

У пролеће 1648., Богдан Хмељницки је изабран за хетмана Запорошке војске. Формално изјављујући верност краљу Владиславу IV, Хмељницки је склопио савез са Кримским Татарима и уништио пољску војску у Украјини у биткама код Жуте Воде и Корсуња. Козачке победе изазвале су масовни устанак православних кметова у целој Украјини, а Пољску је захватило безвлашће због смрти краља Владислава IV. Преговори са козацима пропали су због противљења украјинске властеле, коју је предводио кнез Јеремија Вишњовјецки.[2]

БиткаУреди

Пошто је редовна војска пропала у поразима код Корсуња и Жуте Воде, а оба хетмана заробљена, пољска влада је подигла на оружје сву властелу у угроженим крајевима, под командом трочлане комисије[2] (по речима Хмељницког, "мекушац, латиниста и дериште"[1]), на челу са популарним, али потпуно неспособним кнезом Домиником Заславским.

На брзину скупљена властела, бројна, али недисциплинована и без икаквог војничког искуства, разбежала се након кратког окршаја код Пилаваца 23. септембра 1648.[2] [1] Пољски пораз био је изненађење за све, по речима једног козачког пуковника:

"То нису они Пољаци које знамо, победници над Турцима и Московима, Татарима и Немцима, већ кукавице и зечеви, деца одевена у челик. Умрли су од страха чим су нас видели."[2]

ПоследицеУреди

Вест о поразу код Пилаваца раширила се као пламен и цела Украјина се дигла на устанак. Опседнути пољски гарнизон у Кудаку (Дњипро) се предао, чиме је престала било каква пољска власт у Украјини. Огроман број сељака придружио се козацима, и уз помоћ татарских савезника, опустошио земљу огњем и мачем. Властела, и рутенска и пољска, убијана је заједно са католичким свештенством и монахињама, а Јевреји су масакрирани на хиљаде. Хмељницки је изгубио контролу над устанком.[2]

У пољској културиУреди

Ова битка је детаљно приказана у роману "Огњем и мачем" пољског нобеловца Хенрика Сјенкјевича из 1884.[3]

РеференцеУреди

  1. ^ а б в г Henrik, Sjenkjevič (1989). Ognjem i mačem. Gornji Milanovac: Dečje novine. ISBN 9788636702765. OCLC 780991926. 
  2. ^ а б в г д Zamoyski 1988, стр. 160–166
  3. ^ Henrik, Sjenkjevič (1989). Ognjem i mačem. "Nikola Nikolić"). Gornji Milanovac: Dečje novine. ISBN 9788636702765. OCLC 780991926. 

ЛитератураУреди