Битка код Финта
Битка код Финта[1] (27. мај 1653) је изузетно важна у историји Румуније.
| Битка код Финта | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Последице су хризејеви устанци 1655. године | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
 Кнежевина Молдавија Козачки хетманат.svg){kind=icon} Кримски канатсаске плаћеници из Ердеља |
 Кнежевина Влашка Државна заједница Пољске и Литваније — Ердељ Сејмени | ||||||
| Команданти и вође | |||||||
|
Василије Лупу Тимош Хмелницки |
Матеј Басараб Георге Стефан Диђ Биђеску | ||||||
Сејмени држе победу над козацима и татарима. На тај начин штите Влашку од молдавијско-украјинско-руског утицаја. Битка се водила тачно 10 година од чувеног Јашког сабора и представља покушај Василија Лупуа да се споји са влашћу и Влашком.[2]
Војска влаших сејмена састављена је према подацима ердељских, српских рашана и пољских плаћеника.
После несрећне пропасти сејмена у Влашкој, Бугари из 18. века су се вратили и настанили у ове земље под именом „срби“.[3]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Данас Финта Маре (Дамбовица)
- ^ „Наталія Яковенко. Нарис історії України З найдавніших часів до кінця XVIII ст. Розділ V. КОЗАЦЬКА ЕРА § 1. Козацька революція 1648—1657 рр. Дипломатія Хмельницького в пошуках виходу.”. Архивирано из оригинала 26. 10. 2008. г. Приступљено 10. 08. 2019.
- ^ Защо българите градинари в Румъния са наричани „сърби“?