Бијела џамија у Сребреници

Бијела џамија или Хаџи Скендер-бегова џамија у Сребреници један је од 23 верска објекта муслиманске вероисповести на подручју Општине Сребреница. Изграђена је у 17. веку на рушевинама дубровачке цркве Светог Николе, након одласка Фрањеваца из Сребренице. Након што је до темеља порушена 1995. године у рату на простору Босне и Херцеговине, обновљена је донацијом Малезијске владе и поново отворена 28. септембра 2002. године.[1]

Бијела џамија у Сребреници
Бијела џамија у Сребреници на карти Босне и Херцеговине
Бијела џамија у Сребреници
Бијела џамија у Сребреници
Локација на мапи Босне и Херцеговине
Основне информације
ЛокацијаСребреница, Босна и Херцеговина
Координате44° 06′ 10″ С; 19° 17′ 59″ И / 44.1026914° С; 19.2998455° И / 44.1026914; 19.2998455
Религијаислам
Архитектонски опис
Стил архитектуреОсманска архитектура
Завршетак изградње17. век
Број минарета1

Историја

уреди

Бијела џамија или Хаџи Скендер-бегова џамија у Сребреници изграђена је с краја 17. века на рушевинама дубровачке цркве Светог Николе, након одласка Фрањеваца из Сребренице са аустријском војском, 1866 године. Како одласком католика Цркву више није имао ко обнављати а у Сребреници, се муслиманско становништво стално увећавало због прилива избјеглица са територија које је од Османлија заузимала Аустрија, донета је одлука да се на њеном месту подигне џамија.[2]

На првобитну фрањевачку грађевину османлијски градитељи изградили су оквир улаза у Белу џамију, мунару и михраб који је окренут према Каби којој се верници окрећу у обављању молитве. Према одређеним назнакама, османлијски градитељи одлучили су се за скраћење арене тадашње цркве Светог Николе, тако да су првобитни објекат значајно смањили.

У свом Путопису из 1660.године Евлија Челебија пише да је „Сребреница тада била развијена касаба од шест махала са шест џамија, једном текијом, три мектеба, једним ханом и једним јавним купатилом,[4] те са седамдесет еснафских дућана.”[5] Међу те џамије није убројана данашња Бијела џамија.

На џамији су 1935. године изведени обимнији радови на рестаурацији и проширењу за још једну дворану. Такође се и њен спољни изглед тада знатно променио, а мунара се нашла на средини објекта.

У дворишту џамије налази се старо мезарје-шехитлуке на којем су вековима сахрањивани Сребреничани исламске вероисповести.

Војска и Полиција Републике Српске порушиле је Бијелу џамију до темеља 1995. године. Обновљена је донацијом Малезијске владе и поново отворена 28. септембра 2002. године.[6]

Види још

уреди

Извори

уреди
  1. ^ Сребренице, Туристичка организација (10. 12. 2020). „Бијела џамија”. Туристичка организација Сребренице. Приступљено 16. 1. 2021. [мртва веза]
  2. ^ Кујунџић Јурај, Средњовјековне цркве у Сребреници, Добри пастир, год. XVII–XVIII, Сарајево, 1968.
  3. ^ „Religijsko bogatstvo: Bijela džamija u Srebrenici”. eSrebrenica.ba, 2016. Архивирано из оригинала 02. 04. 2017. г. Приступљено 2. 4. 2017. 
  4. ^ Хамдија Крешевљаковић, Бање у Босни и Херцеговини, у Изабрана дјела, књига III, В. Маслеша, Сарајево, 1991, стр. 77
  5. ^ Челеби Евлија, Путопис - пријевод, увод и коментар: Хазим Шабано-вић, Сарајево, 1967. стр.77
  6. ^ „Pokrenuta akcija za prikupljanje novca za obnovu Bijele džamije u Srebrenici”. www.faktor.ba (на језику: бошњачки). Приступљено 16. 1. 2021. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди