Бијенале у Венецији

Међународна егзибиција уметности

Бијенале у Венецији (итал. Biennale di Venezia) је према актуелној шеми интердисциплинарна изложба савремене уметности. Од својих почетака који сежу у 19. век представљало је свету ликовне уметности, најпознатијих сликара, графичара, вајара и природно њихова дела. Изложба ликовних уметности се вршила и сада се врши сваке две године. Касније се појављује и експозиције филма (Венецијански филмски фестивал), архитектуре (Бијенале архитектуре), позоришта и музике који се врше сваке друге године. Последња допуна је међународна изложба савременог плеса која је била у схему Бијенала закомпонизана 1999. године.

Бијенале у Венецији
Logo Biennale.svg
Жанрсавремена уметност, савремени плес, архитектура, савремена музика, филм и позориште
Датум(и)главне изложбе су сваке две године
Основан1895.
ЛокацијаВенеција, Италија
ОснивачиГрадски савет Венеције
Веб-сајт
www.labiennale.org
Главни улаз у парк Ђардине
Детаљ са изложбе

ПочециУреди

Историјско прво Бијенале се вршило 1885. године претходили су му седнице месног парламента и главну заслугу ту има градоначелник Ричард Севастиков. Бијенале у години 1895. требало је да буде у част склапања брака између краља Умбертија и краљице Маргарете Савојске и изложба је требало да репрезентује најсавременије активности духа.

Од сецесије до 1. светског ратаУреди

Једним од главних циљева био је информисање светске јавности о владајућим трендовима у уметности за време сецесије, пре свега декоративног орнамента као доминирајућег еменента. У првим декадама Бијенале постаје све више међународна ствар и први су павиљони изграђени 1907. године (Белгија) да би се до 1. светског рата број павиљона повећао на седам. Ка белгијском и италијанском павиљону долази до градње мађарског, намачког, и енглеског 1909. године као и француског 1912. године и након две године и руског павиљона.

Међуратне годинеУреди

Једна од кључних година јесте 1930. када Бијенале прелази под контролу фашистичке странке. Радило се о проспритетној измени у финансијама које су омогућиле проширење Бијенала са филмском, позоришном и музичком секцијом. Међународна изложбе филма била је први пут 1932. године а две године касније и позоришна уметност је била представљена сваке године после 1936. године.

ВеликаниУреди

У раздобљу између два рата било је представљено неколико великана у ликовној уметности као нпр. Густав Климт, Огист Реноар и Гистав Курбе док је Пабло Пикасо који би наводно јако шокирао јавност предствљен само 1948. године први пут.

Време 2. светског ратаУреди

За време 2. светског рата Бијенала није било и поново је отворено 1948. године. Украсима ове године било је приказивање збирке Пеги Гугенхајм.

Пажња уређивача била је уисмерена на пре свега европску уматност авангарде а касније и у светској размери на апстрактни експресионизам (Жорж Брак, Анри Матис, Џексон Полок и други) и поп-арт 60–тих (Раушенберг).

Политика у позадиниУреди

У години 1968. доживљава Бијенале једну кризу из разлога недодељивања признања победницима појединих дисциплина. Година 1974. ке комплетно посвећена Чилеу као протест против владавине диктатора Аугустоа Пиночеа.

НовинеУреди

Година 1980. значила је проширење Бијенала на архитектуру и од тога доба било је ту представљано много архитеката. Тематски је година 2006. била одређена за представљање градова и говори о промени савремених градова и о рушењу информационих и физичких баријера. Тама прошлог Бијенала архитектуре је била архитектура и друштво. Тема овогодишњег XIII Бијенала архитектуре коју је изабрао Дејвид Чиперфилд гласи Заједничко поље.[1]

СажетакУреди

Бијанале је значајни културни догађај. Питањем је одговарајућа презентација земље и њене посебности и значајне индивидуалности. Савремено Бијенале се налази под крововима 30 сталних павиљона који су укомпонирани у парк Ђардини. Земље које немају сталне павиљоне представљене су у сезонским павиљонима на локалитету Арсенале.

Употребљена литератураУреди

  • Чланак је делом или у потпуности превод из истоименог чланка на словачкој Википедији

РеференцеУреди

  1. ^ Common Ground Архивирано на сајту Wayback Machine (14. август 2012)

Спољашње везеУреди