Бијонсе Џизел Ноулс-Картер (енгл. Beyoncé Giselle Knowles-Carter; Хјустон, 4. септембар 1981),[1][2][3] најпознатија само као Бијонсе (енгл. Beyoncé, изговор: бијонсеј),[4] америчка је ритам и блуз/поп певачица, текстописац, композитор, музички продуцент, глумица и плесачица. Музиком се почела бавити још од детињства. Прве веће музичке успехе је постигла крајем деведесетих година двадесетог века као главни вокал групе Дестинис чајлд, једном од најуспешнијих женских група свих времена. Са том групом, Ноулсова је продала више од 50 милиона копија албума[5], да би као соло извођач до сада продала више од 75 милиона албума.[6]

Бијонсе
Beyoncé at The Lion King European Premiere 2019.png
Бијонсе на Европској премијери филма "Краљ лавова", 2019.
Основне информације
Пуно имеБијонсе Џизел Ноулс-Картер
Друга именаСаша Фирс, Јонсе, Пишес
Датум рођења(1981-09-04)4. септембар 1981.(39 год.)
Место рођењаХјустон, Тексас,  Сједињене Америчке Државе
Активни период1997—данас
Занимањекантауторка, музички продуцент, глумица, плесачица, кореографкиња, модел, режисер, филантроп
Жанровиритам и блуз, поп, соул, денс, фанк
Инструмент(и)клавир, вокали
Издавачка кућаКоламбија рекордс Парквуд ентертејнмент
Везани чланциДестинис чајлд, Лејди Гага, Џеј-Зи, Шакира, Ријана, Кели Роуланд, Ед Ширан,Клои и Хале
Веб-сајтbeyonce.com
ПотписBeyoncé signature.svg

Током хијатуса групе, Бијонсе дебитује у филмској индустрији са филмом Austin Powers in Goldmember (2002) и снима свој први соло албум Dangerously in Love (2003) који доспева на прво место Билбордове 200 листе. На албуму су се нашла и два број 1 сингла - Crazy in Love и Baby Boy. Након што је група распуштена 2006. године, Бијонсе снима свој други соло албум B'Day, на којем се нашао хит Irreplaceable и британски број 1 хитови Déjà Vu и Beautiful Liar. Бијонсе наставља своју глумачку каријеру са наредним филмовима - The Pink Panther (2006), Dreamgirls (2006) и Obsessed (2009). Брак са репером Џеј-Зијем и улога Ете Џејмс у филму Cadillac Records (2008) инспирисали су њен трећи студијски албум I Am... Sasha Fierce (2008) на којем су се нашли британски број 1 сингл If I Were a Boy и амерички број 1 сингл Single Ladies (Put a Ring on It). Са овим албумом, Бијонсе је добила рекордних 6 Гремија на додели награда 2010. године.

Након што је преузела улогу свог менаџера 2010. године, Бијонсе издаје свој четврти албум под називом 4 (2011), инспирисан жанровима као што су фанк, поп и соул. Последња два соло албума Beyoncé (2013) и Lemonade (2016) учвртсила су њен легендарни статус у музичкој индустрији[7]. Албум Lemonade проглашен је за најпродаванији албум 2016. године.[8] Тиме је Бијонсе постала први и једини извођач који је дебитовао на првом месту Билбордове 200 листе са својих првих 6 соло албума.[9] Године 2018. Бијонсе и Џеј-Зи објављују свој први заједнички албум Everything Is Love, као група the Carters. Са дуетима/ремиксевима "Perfect Duet" (са Едом Шираном 2017. године) и "Savage Remix" (са Меган Ди Сталион 2020. године) заузима прво место на Билбордовој Хот 100 листи.

Бијонсе је један од најуспешнијих извођача свих времена, са преко 118 милиона продатих примерака.[10] За свој успех 2000-их година Бијонсе је од Америчког удружења дискографских кућа (енгл. 'Recording Industry Association of America, RIAA') добила титулу Извођача са највише званичних сертификата, а од часописа Билборд титуле Топ радио извођач и Топ женски извођач деценије.[11][12] Бијонсе је извођач са највише номинација у историји Греми награда (70) и други најнајграђиванији женски извођач са 24 награде.[13] Она је такође и најнаграђиванији извођач на МТВ Видео музичким наградама (24), укључујући и најпрестижнију Мајкл Џексон Видео Авангардну награду.[14][15] Године 2014. постала је најплаћенији афроамерички музичар икада, а амерички магазин Тајм уврстио ју је у своју листу "100 најутицајнијих људи у свету", две године заредом.[16] Форбс ју је прогласио најмоћнијом женом шоубизниса 2015. и 2017. године. Године 2016. заузела је 6. место на Тајмовој листи "Личност године", а 2020. исти часопис ставио је на листу "100 жена које су обележиле прошли век".[17][18] Енциклопедија Британика уврстила је Бијонсе у своју листу "100 жена" 2019. године за свој допринос забављачкој индустрији.[19]

Живот и каријераУреди

1981-1996: Пре Дестинис ЧајлдУреди

Бијонсе Џизел-Ноулс Картер рођена је у Хјустону, Тексас. Њен отац Метју Ноулс, радник у америчкој корпорацији Зирокс[20], био је њен менаџер све до 2010. године када је ту улогу Бијонсе преузела на себе. Њена мајка имала је свој фризерски салон, а такође је знала и да шије па је тако имала велики удео у Бијонсиној каријери шијући костиме групи Дестинис Чајлд. Бијонсе има млађу сестру Соланж која је такође успешна певачица у сфери алтернативне музике. Њен отац је афроамеричког порекла, док њена мајка потиче од Креолаца из Луизијане ( афричко, француско и порекло стареоседеоца Америчког континента).[21][22][23] Захваљујући својој мајци, Бијонсе је потомак акадског вође Јозефа Брузара.[24] Завршила је основну школу St. Mary's Montessori у Хјустону, где је похађала часове плеса. Таленат за певање открила је њена инструкторка плеса Дарлет Џонсон.[25] Бијонсе је своје интересовање за музиком развила већ са седам година након што је победила на школском такмичењу у певању, на коме је извела песму Imagine Џона Ленона, такмичећи се против десет година старијих такмичара.[26] Године 1990. Бијонсе је уписала специјализовану музичку школу Parker Elementary School у Хјустону, у којој је била део школског хора.[27] Касније је уписала средњу школу High School for the Performing and Visual Arts[28], а затим и Alief Elsik High School. Била је члан хора и солиста локалне цркве, две године.[29]

Када ја имала осам година, заједно са својим другарицама из детињства, Кели Роуланд и ЛаТавијом Роберсон отишла је на аудицију за женске групе.[30] Заједно са још три кандидаткиње, оформиле су групу Грлс Тајм (Girl's Tyme). Након што је РнБ музички продуцент Арн Фрагер чуо групу, довео их је у свој студио, а затим и предложио за музичко такмичење Star Search, највеће музичко такмичење у то време. Група ипак није успела да освоји прво место, а Бијонсе је касније изјавила да песма коју су изводиле није била довољно добра. Године 1995. Бијонсин отац напушта свој посао како би се оформио групу коју би чиниле Бијонсе, Кели и ЛаТавија. Група је неко време наступала као предгрупа већ постојећим РнБ групама у региону. Те године група је променила две издавачке куће, Електра Рекордс и Атланта Рекордс, али ниједна сарадња није била довољно успешна. 5. октобра 1996. године, Двејн Вигинс потписао је уговор са групом и те године су почеле да снимају свој први дебитантски албум у сарадњи са издавачким кућама Сони Мјузик и Коламбија Рекордс.

1997-2002: Дестинис ЧајлдУреди

Група је променила назив у Дестинис Чајлд 1996. године по Књизи пророка Исаије.[31] Године 1997. Дестинис Чајлд издају своју дебитантску песму "Killing Time", за потребе филма "Људи у црном" (1997).[32] У новембру исте године, група објављује и свој први сингл и велики хит "No, No, No". Фебруара наредне године, Дестинис Чајлд објављују свој дебитантски албум Destiny's Child чиме потврђују свој положај на музичкој сцени и добијају три Soul Train Lady of Soul Awards награде за Најбољи РнБ/Соул албум године, Најбољег РнБ/Соул или Реп новог извођала и Најбољи РнБ/Соул сингл за "No, No, No". Група објављује свој други мулти-платинасти албум The Writing's on the Wall 1999. године. На албуму су се нашле неке од данас најпознатијих песама групе, као што су "Bills, Bills, Bills", први број један сингл "Jumpin' Jumpin'" и "Say My Name", песма која је постала њихова најуспешнија до тада и остала њихова "лична карта". Песма је освојила две Греми награде на 43. додели награда Греми за Најбољи РнБ перформанс дуа или групе и Најбољу РнБ песму.[33] Album The Writing's on the Wall продат је у преко 18 милиона примерака широм света.[34] У међувремену, Бијонсе снима песму "After All Is Said and Done" са Марком Нелсоном, чланом групе Boyz II Men, за потребе филма "The Best Man" (1999).[35]

Чланице групе ЛаТоја Лакет и Роберсон нису биле задовољне Метјуовим вођењем групе због чега су је и напустиле, а на њихово место дошле су Фара Френклин и Мишел Вилијамс.[36] Бијонсе је након одласка чланица групе упала у депресију јер се нашла на мети медија, блогова и критика који су је кривили за њихов одласак из групе.[37] Бијонсе је неколико година патила од депресија, често одбијајући да једе и излази из собе.[38] Дуго је крила од јавности свој проблем са депресијом јер је група тек добила свој први Греми и сматрала је да је јавност не би схватила озбиљно. Фара је убрзо након тога напустила групу, а Дестинис Чајлд су остале у својој препознатљивој поставци са Бијонсе, Кели Роуланд и Мишел Вилијамс.[39]

Године 2000. Дестинис Чајлд снимају "Independent Women Part I", као део музике из филма Чарлијеви анђели (2000). Песма се нашла на врху Билбордове Хот 100 листе рекордних 11 узастопних недеља.[40] Почетком 2001. године, група завршава свој трећи албум, а Бијонсе прихвата улогу МТВ-јевом филму "Carmen: A Hip Hopera" (2001). Радња филма одиграва се у тадашње време у Филаделфији и представља филмску верзију познате опере Кармен Жоржа Бизеа.[41] Када је трећи студијски албум Survivor објављен у мају 2001. године, бивше чланице Лакет и Роберсон поднеле су тужбу, наводећи да су песме биле намењене њима.[42] Албум је дебитовао на првом месту Билбордове 200 листе, са продатих 663,000 примерака у првој недељи.[43] На албуму су се нашле број један песме "Bootylicious" и "Survivor", за коју су добиле Греми за Најбољи РнБ перформанс дуа или групе.[44] Након објављивања албума 8 Days of Christmas окробра 2001. године, група најављује хиатус како би се свака чланица фокусирала на своју соло каријеру.[45]

У јулу 2002. године, Бијонсе снима свој први биоскипски филм "Austin Powers in Goldmember" (2002), глумећи заједно са комичарем и глумцем Мајком Мајерсом.[46] Филм је првог викенда заузео прво место са зарадом од 73 милиона долара.[47] За потребе филма, Бијонсе је снимила своју прву соло песму "Work It Out", која је ушла у топ 10 на званичним топ листама Уједињеног Краљевства, Норвешке и Белгије.[48] 2003. године, Бијонсе глуми у комичном мјузиклу "The Fighting Temptations" (2003), који је добио помешане критике, али зарадио преко 30 милиона долара.[49] [50]

2003-2005: Dangerously in Love и Destiny FulfilledУреди

Октобра 2002. године, Бијонсе са Џеј-Зијем објављује своју прву независну песму у соло каријери “'03 Bonnie & Clyde" која заузима четврто место на Билбордовој Хот 100 листи.[51] 14. јуна 2003. премијерно изводи песме са, још необјављеног, првог студијског албума Dangerously in Love (2003) на свом првом концерту у соло каријери и телевизијском специјалу “Ford Presents Beyoncé Knowles, Friends & Family, Live From Ford's 100th Anniversary Celebration in Dearborn, Michigan.”[52] Свој први албум објављује 24. јуна 2003. године, након што су и Кели и Мишел објавиле своје прве соло пројекте.[53] Албум је дебитовао на првом месту Билбордове 200 листе са 317,000 продатих примерака у првој недељи,[54] а до сада је продат у преко 16 милиона примерака широм света.[55] Водећи сингл албума Crazy in Love, у сарадњи са Џеј-Зијем постао је Бијонсин први број један сингл у соло каријери и остао на врху топ листе 8 узастопних недеља. Сингл Baby Boy такође је заузео прво место на Билбордовој Хот 100 листи и остао на врху наредних 9 недеља[56], а синглови Me, Myself and I и Naughty Girl ушли су у топ 5.[57]. Албум је освојио,тада рекордних, 5 Гремија ја 46. додели Греми награда: Најбољи савремени Рнб албум, Најбољи женски вокални РнБ перформанс за Dangerously in Love 2, Најбоља РнВ песма и Најбоља реп/вокална сарадња за Crazy in Love и Најбољи РнВ перформанс дуа или групе за The Closer I Get to You, са Лутером Вандросом. Током церемоније додела награда, Бијонсе је наступила са Принсом[58]

У новембру 2003. Бијонсе је започела своју европску турнеју под називом Dangerously in Love Tour, а затим наставила са Алишом Киз и Миси Елијот турнеју по Северној Америци, под називом Verizon Ladies First Tour.[59] 1. фебруара 2004. године, Бијонсе пева Националну химну на 38. Супербоулу, одржаном на НРГ стадиону у Хјустону, Тексас.[60] Након свој првог албума, Бијонсе је планирала да избаци додатни албум са преосталим песмама, али је одустала од те идеје како би се фокусирала на завршавање последњег албума групе Дестинис Чајлд, под називом Destiny Fulfilled.[61] Албум је објавељен 15. новембра 2004. године и дебитовао на другом месту Билбордове 200 листе.[62] На албуму су се нашли топ 5 синглови Lose My Breath и Soldier.[63] Албум су промовисале кроз светску турнеју Destiny Fulfilled... and Lovin' It, коју је спонзорисао МекДоналдс.[64] 11. јуна 2005. године, на концерту у Барселони, Кели Роуланд објавила је да ће се група разићи након северноамеричког дела турнеје.[65] 25. окробра 2005. Дестинис Чајлд издаје компилацију својих број један хитова[66] и добија своју звезду на Холивудској стази славних.[67] Група је до сада продала преко 60 милиона примерака широм света.[68]

ДискографијаУреди

Са Дестинис чајлдУреди

  • Destiny's Child (1998)
  • The Writing's on the Wall (1999)
  • Survivor (2001)
  • Destiny Fulfilled (2004)

СолоУреди

ФилмографијаУреди

Улоге Бијонсе
Година
Српски назив
Изворни назив
Улога
Напомена
2001. Carmen: A Hip Hopera
2002. Austin Powers in Goldmember
2003. The Fighting Temptations
2006. Пинк Пантер The Pink Panther Занија
2006. Dreamgirls
2008. Cadillac Records
2009. Wow! Wow! Wubbzy!: Wubb Idol
2009. Опседнута Obsessed
2013. Life Is But a Dream
2013. Чувари тајног краљевства Epic
2019. Краљ лавова The Lion King Нала глас

ВидеографијаУреди

Спот Година Режисер
I Got That 2000 Дарен Грант,Џеј Зи
Work It Out 2002 Метју Ролстон
Bonnie And Clyde 2002 Крис Робинсон
Crazy In Love 2003 Џејк Нава
Fighting Temptation 2003 Анти Јокинен
Baby Boy 2003 Џејк Нава
Me, Myself and I 2003 Јохан Ренк
Naughty Girl 2004 Џејк Нава
Check on It 2005 Хјуп Вилијамс
Déjà Vu 2006 Софи Мулер
Ring the Alarm 2006 Софи Мулер
Irreplaceable 2006 Ентони Мандлер
Listen 2006 Дајан Мартел
Beautiful Liar 2007 Џејк Нава
Upgrade U 2007 Мелина Мацукас
Kitty Kat 2007 Мелина Мацукас
Green Light 2007 Мелина Мацукас
Flaws and All 2007 Бијонсе,Клиф Ватс
Get Me Bodied 2007 Ентони Мандлер
Freakum Dress 2007 Реј Кеј
Suga Mama 2007 Мелина Мацукас
If I Were a Boy 2008 Џејк Нава
Single Ladies 2008 Џејк Нава
Diva 2008 Мелина Мацукас
Halo 2008 Филип Анделман
Ego 2009 Бијонсе,Френк Гатсон
Broken-Hearted Girl 2009 Софи Мулер
Sweet Dreams 2009 Адриа Пети
Video Phone 2009 Хјуп Вилијамс
Telephone 2010 Џонас Акерлунд
Why Don't You Love Me 2010 Бијонсе, Мелина Мацукас
Run the World (Girls) 2011 Френсис Лавренс
Best Thing I Never Had 2011 Дајан Мартел
1+1 2011 Бијонсе,Лоран Брит,Ед Бурк
Countdown 2011 Бијонсе,Адриа Пети
Love on Top 2011 Бијонсе,Ед Бурк
Party 2011 Бијонсе,Алан Фергусон
Dance for You 2011 Бијонсе,Алан Фергусон
Pretty Hurts 2013 Мелина Мацукас
Ghost 2013 Пјер Дебушер
Haunted 2013 Џонас Акерлунд
Drunk In Love 2013 Хјуп Вилијамс
Blow 2013 Хјуп Вилијамс
No Angel 2013
Yoncé 2013 Рики Саиз
Partition 2013 Џејк Нава
Jealous 2013 Бијонсе,Франческо Карозини,Тод Турзо
Rocket 2013 Бијонсе,Ед Бурк,Бил Кирстин
Mine 2013 Пјер Дебушер
XO 2013 Тери Ричардсон
Flawless 2013 Џејк Нава
Superpower 2013 Џонас Акерлунд
Heaven 2013 Бијонсе,Тод Турзо
Blue 2013 Бијонсе,Ед Бурк,Бил Кирстин
Grown Woman 2013 Џејк Нава
Say Yes 2014 Метју А.Шери
Feeling Myself 2015 Тод Турзо
Hymn for the Weekend 2016 Бен Мор
Formation 2016 Мелина Мацукас
Sorry 2016 Бијонсе, Кахлил Џозеф
Hold Up 2016 Бијонсе, Кахлил Џозеф
All Night 2016 Мелина Мацукас
Sandcastles 2016 Марк Романек
Love Drought 2016 Кахлил Џозеф
Apes**t 2018 Рики Саиз
Spirit 2019 Џејк Нава
Already 2020 Бијонсе
Brown Skin Girl 2020
Water 2020
My Power 2020
Brown Skin Girl 2020
Otherside 2020
Find Your Way 2020
Mood 4 Eva 2020

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Adams, Guy (6. 2. 2010). „Beyoncé: Born to be a star”. The Independent. London. Приступљено 9. 1. 2011. 
  2. ^ „Monitor”. Entertainment Weekly (1275). 6. 12. 2013. стр. 25. 
  3. ^ „Person Details for Beyonce Giselle Knowles, "Texas Birth Index, 1903–1997". FamilySearch.org. Приступљено 29. 1. 2016. 
  4. ^ „Beyonce Knowles' name change”. The Boston Globe. 23. 12. 2009. Приступљено 8. 3. 2013. 
  5. ^ MJD (2018-05-02). „CSPC: Destiny's Child Popularity Analysis”. ChartMasters (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-21. 
  6. ^ MJD (2018-05-02). „CSPC: Beyonce Popularity Analysis”. ChartMasters (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-21. 
  7. ^ „Beyoncé: How A Legend Was Made In 15 Years”. BET.com. Приступљено 2020-04-21. 
  8. ^ „Beyonce's 'Lemonade' Highest-Selling Album Globally in 2016; Drake Lands Top Song: IFPI”. Billboard. 2017-04-25. Приступљено 2020-04-21. 
  9. ^ „Beyonce Earns Sixth No. 1 Album on Billboard 200 Chart With 'Lemonade'. Billboard. 2016-05-01. Приступљено 2020-04-21. 
  10. ^ www.iheart.com https://www.iheart.com/content/2018-02-12-15-times-beyonce-has-broken-records-and-made-history/. Приступљено 2020-04-21.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  11. ^ „Top 100 Music Hits, Top 100 Music Charts, Top 100 Songs & The Hot 100 | Billboard.com”. web.archive.org. 2012-09-15. Приступљено 2020-04-21. 
  12. ^ „Artists of the Decade”. Billboard. 2009-12-11. Приступљено 2020-04-21. 
  13. ^ „Beyoncé Knowles”. GRAMMY.com (на језику: енглески). 2020-02-05. Приступљено 2020-04-21. 
  14. ^ „Beyoncé Wins Michael Jackson Vanguard VMA - See Full Winners List Here | MTV UK”. www.mtv.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-21. 
  15. ^ Pearce, Sheldon. „MTV VMA 2016: Beyoncé Breaks Record for All-Time VMA Wins”. Pitchfork (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-21. 
  16. ^ „Beyoncé Named Highest-Earning Black Artist Of All Time | MTV UK”. www.mtv.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-21. 
  17. ^ „TIME Person of the Year Runner Up: Beyoncé”. TIME.com. Приступљено 2020-04-21. 
  18. ^ „Beyoncé: 100 Women of the Year”. Time (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-21. 
  19. ^ „Meet the Women”. Britannica Presents 100 Women Trailblazers (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-21. 
  20. ^ „The Family Business”. web.archive.org. 2014-09-07. Приступљено 2020-04-27. 
  21. ^ „FOXNews.com - Beyonce Knowles' Biography - Celebrity Gossip | Entertainment News | Arts And Entertainment”. web.archive.org. 2008-03-07. Приступљено 2020-04-27. 
  22. ^ Smolenyak, Megan; adventurer, Contributorgenealogical; storyteller (2012-01-12). „A Peek into Blue Ivy Carter's Past”. HuffPost (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-27. 
  23. ^ „Beyonce Touts L’Oreal Cosmetics That ‘Match’ Your Native American Shade”. Maven (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-27. 
  24. ^ Smolenyak, Megan; adventurer, Contributorgenealogical; storyteller (2012-01-12). „A Peek into Blue Ivy Carter's Past”. HuffPost (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-27. 
  25. ^ „Beyonce Thrilled By First Dance Teacher”. Contactmusic.com. 2006-09-06. Приступљено 2020-04-27. 
  26. ^ None (2010). Biography today. General Series, Volume 19, no. 1 : profiles of people of interest to young readers. Internet Archive. Detroit, Mich. : Omnigraphics. 
  27. ^ „Beyonce Knowles”. Contactmusic.com. Приступљено 2020-04-27. 
  28. ^ „Beyonce Knowles Childhood - Life123”. web.archive.org. 2011-07-13. Приступљено 2020-04-27. 
  29. ^ „MTV.com - Onair - Movie House”. web.archive.org. 2008-02-24. Приступљено 2020-04-27. 
  30. ^ Kaufman, Gil. „Destiny's Child's Long Road To Fame (The Song Isn't Called 'Survivor' For Nothing)”. MTV News (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-27. 
  31. ^ Dekel-Daks, Tal (2013-01-29). „Ten Things About... Destiny's Child”. Digital Spy (на језику: енглески). Приступљено 2020-06-14. 
  32. ^ „Destiny's Child Interviews on Yahoo! Music”. web.archive.org. 2008-12-16. Приступљено 2020-06-14. 
  33. ^ Kaufman, Gil. „Destiny's Child's Long Road To Fame (The Song Isn't Called 'Survivor' For Nothing)”. MTV News (на језику: енглески). Приступљено 2020-06-14. 
  34. ^ MJD (2018-05-02). „CSPC: Destiny's Child Popularity Analysis - Page 17 of 19”. ChartMasters (на језику: енглески). Приступљено 2020-06-14. 
  35. ^ The Best Man - Original Soundtrack | Songs, Reviews, Credits | AllMusic (на језику: енглески), Приступљено 2020-06-14 
  36. ^ Kaufman, Gil. „Destiny's Child's Long Road To Fame (The Song Isn't Called 'Survivor' For Nothing)”. MTV News (на језику: енглески). Приступљено 2020-06-14. 
  37. ^ „Beyonce: 'I Was Depressed At 19'”. Contactmusic.com. 2008-12-01. Приступљено 2020-06-14. 
  38. ^ „Beyoncé On Love, Depression And Reality”. www.cbsnews.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-06-14. 
  39. ^ Dunn, Jancee (2001-06-10). „Date with destiny”. The Observer (на језику: енглески). ISSN 0029-7712. Приступљено 2020-06-14. 
  40. ^ Kaufman, Gil. „Destiny's Child's Long Road To Fame (The Song Isn't Called 'Survivor' For Nothing)”. MTV News (на језику: енглески). Приступљено 2020-06-14. 
  41. ^ Archive-David-Basham. „Beyoncé To Star In 'Carmen' Remake”. MTV News (на језику: енглески). Приступљено 2020-06-14. 
  42. ^ Kaufman, Gil. „Destiny's Child's Long Road To Fame (The Song Isn't Called 'Survivor' For Nothing)”. MTV News (на језику: енглески). Приступљено 2020-06-14. 
  43. ^ „Beyonce, Branch Albums Storm The Chart”. Billboard. 2003-07-02. Приступљено 2020-06-14. 
  44. ^ „Awards Nominations & Winners”. GRAMMY.com (на језику: енглески). 2017-04-30. Приступљено 2020-06-14. 
  45. ^ Kaufman, Gil. „Destiny's Child's Long Road To Fame (The Song Isn't Called 'Survivor' For Nothing)”. MTV News (на језику: енглески). Приступљено 2020-06-14. 
  46. ^ https://www.rogerebert.com/apps/pbcs.dll/article?AID=/20020726/REVIEWS/207260301/1023.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  47. ^ „Austin Powers in Goldmember”. Box Office Mojo. Приступљено 2020-06-14. 
  48. ^ Archive-Corey-Moss. „Beyonce, Britney Serve Up First Singles From 'Goldmember'. MTV News (на језику: енглески). Приступљено 2020-06-14. 
  49. ^ „The Fighting Temptations Reviews - Metacritic”. web.archive.org. 2014-04-11. Приступљено 2020-06-14. 
  50. ^ „The Fighting Temptations”. Box Office Mojo. Приступљено 2020-06-14. 
  51. ^ „'03 Bonnie & Clyde - Jay-Z | Billboard.com”. web.archive.org. 2011-06-23. Приступљено 2020-06-14. 
  52. ^ Sweeting, Adam (2003-06-27). „CD: Beyonce Knowles: Dangerously in Love”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2020-06-14. 
  53. ^ Dangerously in Love - Beyoncé | Songs, Reviews, Credits | AllMusic (на језику: енглески), Приступљено 2020-06-14 
  54. ^ „Beyonce, Branch Albums Storm The Chart”. Billboard. 2003-07-02. Приступљено 2020-06-14. 
  55. ^ MJD (2018-05-02). „CSPC: Beyonce Popularity Analysis - Page 20 of 22”. ChartMasters (на језику: енглески). Приступљено 2020-06-14. 
  56. ^ „Beyoncé, Jay-Z: 'Crazy' As Ever”. Billboard. 2003-08-21. Приступљено 2020-06-14. 
  57. ^ „Beyoncé”. Billboard. Приступљено 2020-06-14. 
  58. ^ Archive-Joseph-Patel. „Beyonce Wins Most, Outkast Shine, 50 Cent Shut Out At Grammys”. MTV News (на језику: енглески). Приступљено 2020-06-14. 
  59. ^ „Beyonce, Alicia Keys And Missy Elliott Plan Spring Tour - Music, Celebrity, Artist News | MTV.com”. web.archive.org. 2012-11-07. Приступљено 2020-06-14. 
  60. ^ Alexis, Nadeska. „Beyonce To Perform At Super Bowl XLVII Halftime Show”. MTV News (на језику: енглески). Приступљено 2020-06-14. 
  61. ^ „Beyonce Puts Off Second Solo LP - News Story | Music, Celebrity, Artist News | MTV News”. web.archive.org. 2008-01-15. Приступљено 2020-06-14. 
  62. ^ „RIAA”. web.archive.org. 2007-06-26. Приступљено 2020-06-14. 
  63. ^ „Destiny's Child”. Billboard. Приступљено 2020-06-14. 
  64. ^ „Destiny's Child Debuts World Children's Day(TM) at McDonald's(R) Anthem -- re> LOS ANGELES, Nov. 15 /PRNewswire/ --”. web.archive.org. 2014-10-16. Приступљено 2020-06-14. 
  65. ^ „Destiny's Child To Split After Fall Tour”. Billboard. 2005-06-12. Приступљено 2020-06-14. 
  66. ^ #1's - Destiny's Child | Songs, Reviews, Credits | AllMusic (на језику: енглески), Приступљено 2020-06-14 
  67. ^ „Destiny's Child gets Walk of Fame star - Entertainment - Music - TODAY.com”. web.archive.org. 2011-06-23. Приступљено 2020-06-14. 
  68. ^ „Destiny's Child reunite on new Michelle Williams song 'Say Yes' – listen | NME”. NME Music News, Reviews, Videos, Galleries, Tickets and Blogs | NME.COM (на језику: енглески). 2014-05-22. Приступљено 2020-06-14. 

Спољашње везеУреди