Богдево
Богдево (мкд. Богдево) је насељено место у Северној Македонији, у северозападном делу државе. Богдево припада општини Маврово и Ростуша.
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Северна Македонија |
| Општина | Маврово и Ростуша |
| Становништво | |
| — 2002. | 5 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 41° 44′ 39″ С; 21° 42′ 04″ И / 41.7442° С; 21.7011° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 1.420 m |
  Богдево Богдево на карти Северне Македоније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 1256 |
| Позивни број | (+389) 45 |
| Регистарска ознака | GV |
Географски положај
уредиНасеље Богдево је смештено у северозападном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Гостивара, насеље је удаљено 40 km западно.
Село Богдево се налази у горњем делу високопланинске области Река. Насеље је положено веома високо, на јужним висовима планине Враца, која се северно наставља на Шар-планину. Западно од насеља тло се стрмо спушта у клисуру реке Радике. Надморска висина насеља је приближно 1.420 метара.
Клима у насељу је оштра планинска.
Историја
уредиУ 19. веку Богдево је било албанско село у оквиру Отоманског царства.
Према подацима Васила Кнчова из 1900. године у Богдеву је живело 180 Албанаца хришћанске вероисповести и 108 Албанаца исламске вероисповести.[1] Според статистиката на Васил Кънчов („Македония. Етнография и статистика“) в 1900. Богдево има 180 жители арнаути християни и 108 арнаути мохамедани.[1]
Према Димитру Мишеву, секретару Бугарске егзархије, 1905. године хришћанско становништво села чинило је 126 Албанаца,[2] верника Српске православне цркве.
После Другог балканског рата село је припало Србији.
Афанасиј Селишчев је на етничкој карти израђеној 1929. године приказао Богдево као албанско село.[3]
Становништво
уредиПо попису становништва из 2002. године Богдево је имало 5 становника[4].
Претежно становништво у насељу су Албанци (100%).
Већинска вероисповест у насељу је православље.
Значајни људи
уреди- Злате Михајловски (1926—1944), јогословенски народни херој.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б Кънчов, Васил. „Македония. Етнография и статистика“. София, 1900. стр.264.
- ^ Brancoff, D.M. La Macédoine et sa Population Chrétienne, Paris, 1905, pp. 184-185.
- ^ Селищев, Афанасий. „Полог и его болгарское население. Исторические, этнографические и диалектологические очерки северозападной Македонии“. - София, 1929.
- ^ „Министерство за Локална Самоуправа. База на општински урбанистички планови”. Архивирано из оригинала 15. 09. 2008. г. Приступљено 01. 01. 2013.
