Богодол је насељено мјесто у граду Мостару, Федерација Босне и Херцеговине, БиХ. Налази се северозападно од Мостара у подножју планине Чабуље.

Богодол
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетФедерација БиХ
КантонХерцеговачко-неретвански кантон
ГрадМостар
Становништво
 — 2013.Пад 148
Географске карактеристике
Координате43° 26′ 57″ С; 17° 40′ 16″ И / 43.4491° С; 17.6711° И / 43.4491; 17.6711
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина798 m
Површина52,33 km2
Богодол на карти Босне и Херцеговине
Богодол
Богодол
Богодол на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број88000
Позивни број(+387) 36

Становништво

уреди

Становништво према пописима у СФРЈ

уреди
Националност[1] 1991. 1981. 1971. 1961.
Хрвати 161 274 379
Срби 112 147 189
Југословени 11
остали и непознато 1 2 2
Укупно 274 434 570 '
Демографија[1]
Година Становника
1971. 570
1981. 434
1991. 274
2013. 148

Српске породице Бојанић, па затим Иванишевић и Матковић из Црне Горе су почеле да се насељавају почетком, а хрватске крајем 18. века. Почетком 20. века је почело исељавање што у Мостар, што у даље у Босну, Славонију и даље у САД. За вријеме Другог светског рата страдао је велики број Срба од усташа. Након Другог светскога рата долази до исељавања: Срби широм Војводине, а Хрвати већином у Славонију и у Срем.

Основна школа изграђена 1950. године је затворена 1980-их.

Преостали Срби су силом исељени у последњем рату.

Знаменитости

уреди

У делу села које је било насељено српским православним становништвом налази се обновљена православна црква, саграђена на темељима православне цркве изграђене 1933. године (податак који је био уклесан на каменој плочи изнад улазних врата цркве), а срушенe 1992. године. Намера изградње првобитног објекта православне цркве потиче још из 1902. године, а о чему сведочи „Источник” бр.24, штампан у Сарајеву 31. децембра 1902. године, у којем на 589. страни пише: Добротвори цркве. Вељко Оборина и супруга му Јованка рођ. Кујкур, из Мостара - на препоруку Впреосвешт. госп. Митроп. Серафима - даровали су 150 наполеона у злату за градњу нове православне капеле у селу Богодолу, парохији раштанској (кот. Мостар), која ће се правити на прољеће 1903. год. -  Хвала и слава приложницима!:[тражи се извор]

У селу се налази кип Св. Анте изграђен око 1938. године. Католичка црква Св. Анте изграђена је 1965. године. У селу се налази шест гробља: Најстарије је гробље Крижи, старо око 750 година. Крајем седамдесетих настало је гробље код цркве Св. Анте у Богодолу.

Православно гробље се налази на улазу у село које је основано средином 18. века на овом месту. Пре његовог настанка свака православна породица је имала своје гробље. Најстарије је било Иванишевића гробље код Иванишевића. Први сахрањени у новом гробљу је био Јово Бојанић Хајдук. Код гробља се налазила и православна црква изграђена 1936. године. Порушена је у последњем рату.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе

уреди