Отворите главни мени

Божидар Јовић (рукометаш)

КаријераУреди

КлубУреди

Јовић је рукометом почео да се бави као дете у бањалучком Борцу, где је затим прошао све млађе категорије.[1] Са 17 година постао је стандардни првотимац, а био је члан генерације која је освојила Куп ИХФ 1991.[2] У Борцу се задржао до 1992. године, када прелази у рукометни клуб Бадел 1862 Загреб. Управо 1992. године је освојио своју прву титулу првака Европе са Загребом. Следеће сезоне је клуб одбранио титулу клупског шампиона Европе. У Загребу је играо до 2000. године и за осам година проведених у клубу освојио је по осам титула шампиона првенства и купа.

Од 2000. до 2003. наступао је у Мађарској за клуб Фотекс Веспрем из истоименог града. Са овим клубом је освојио титуле првака Мађарске 2001, 2002. и 2003. године, као и мађарски куп 2002. и 2003. године.[3]

Након завршетка играчке каријере ради на месту спортског директора рукометног клуба Загреб.[4]

РепрезентацијаУреди

Са репрезентацијом Хрватске, освојио је златне медаље на Медитеранским играма у Барију 1997. и 2001. године у Тунису. На Светском првенству 1995. године у Исланду освојио је сребрну медаљу, а 2003. на истом такмичењу у Португалу окитио се златном медаљом.[5] Врхунац репрезентативне каријере му је злато на Олимпијским играма 1996. у Атланти.[6]

ТрофејиУреди

КлубУреди

Борац Бања Лука
РК Загреб
Веспрем

РепрезентативниУреди

Хрватска

ИндивидуалниУреди

  • Државна награда за спорт Фрањо Бучар

ПриватноУреди

Има сина који се зове Ариан Јовић и такође игра рукомет на позицији голмана.[7]

РеференцеУреди

  1. ^ „Hrvatska i olimpijska odličja − Jurica Gizdić”. 08. 01. 2015. Приступљено 11. 12. 2018. 
  2. ^ „Rukometni klubovi u Evropi”. strategija.org. 11. 12. 2018. Приступљено 11. 12. 2018. 
  3. ^ „Bozidar Jovic − Eurohandball”. eurohandball.com. 11. 12. 2018. Приступљено 11. 12. 2018. 
  4. ^ „Božidar Jović: 'Zamet je super, borit će se za drugo mjesto s Nexeom'. jutarnji.hr. 10. 10. 2012. Приступљено 11. 12. 2018. 
  5. ^ „Božidar Jović biografija”. hoo.hr. 11. 12. 2018. Приступљено 11. 12. 2018. 
  6. ^ „Bozidar Jovic profile”. olympic.org. Приступљено 11. 12. 2018. 
  7. ^ „Ne guram svog sina, posvećen je treningu i uopće se ne provodi”. nacional.hr. 27. 02. 2016. Приступљено 11. 12. 2018. 

Спољашње везеУреди