Болест плавог језика

Болест плавог језика - БПЈ или катарална грозница оваца (енгл. Bluetongue, лат. febris catarrhalis ovium) је акутно вирусно обољење претежно оваца, али и коза, говеда, јелена и дивљих преживара.

Болест плавог језика код јака са видљивим отеклим језиком

Јавља се ензоотски, у виду природно жаришних инфекција а преноси се инсектима који се хране крвљу (комарци из рода Culicoides, крпељи, обади).

Болест плавог језика се налази на А листи Светске организације за здравље животиња са шифром (А090).[1]

Узрочник уреди

 
Вирус изазивач болести плавог језика

Узрочник болести је вирус плавог језика из породице Reoviridae, рода Orbivirus код којег је досад идентификовано 24 серотипа.[2]

Распрострањеност уреди

 
Карта кретања различитих серотипова вируса у Европи од 1998.

Обољење је раширено у више земаља које се налазе у простору између 40° северне и 35°јужне географске ширине[2]. Вирус плавог језика је серолошки идентификован у регијама гдје је присутан комарац из рода Culicoides (нпр. Африка, Америка, Аустралија, јужна Азија и Океанија), али је вирус код клинички позитивних случајева изолован само у неколико земаља. Због глобалног загревања вирус се шири до 42 °CГШ, тако да се сада јавља и у Бугарској, Македонији, Србији, Хрватској, Босни и Херцеговини, Француској, Шпанији, Грчкој..[3]

Клинички знаци уреди

Степен болести може бити од перакутног до хроничног са морталитетом од 2-30%. Вирус плавог језика узрокује васкуларно ендотелно оштећење које за последицу има едеме, конгестију, крварење, цијанозу језика („плави језик“), цурење из носа, конјунктивитис, побачај, упалу и некрозу. Период инкубације је 4-6 дана, а температура је између 40,5-42 °C. Оболеле јединке имају потешкоће при кретању[4].

Дијагноза уреди

Типични клинички знаци ове болести омогућују позитивну дијагнозу, посебно у подручјима гдје је ова болест ендемична[4]. Изолација вируса се врши из крви (код живих животиња) или из ткива слезине, јетре, коштане сржи, лимфних чворова или крви из срца (након обдукције)[5].

Диференцијално дијагностички у обзир могу доћи[5]:

  • код оваца: заразни ектим, слинавка и шап, богиње оваца, заразна шепавост, везикуларни стоматитис
  • код говеда: слинавка и шап, заразна корица, заразни ринотрахеитис говеда, параинфлуенца

Лечење и превентива уреди

 
Преносилац вируса, комарац из рода Culicoides

Нема ефикасног лека ни третмана. Превентива болести се постиже карантином, вакцинисањем и контролом преносника болести.

Референце уреди