Отворите главни мени

Карантин или контумац једна је од епидемиолошких мера којим се спречава ширење заразних болести путем изолације оболелих или инфицираних од осталих здравих особа. Карантин је уједно и локација на који се издвајају особе за које се сумња да су оболели од неке заразне болести или само постоји опасност да су оболели.

Реч у српском језику настала је од италијанске речи Quarante = четрдесет, јер је изолација трајала обично четрдесет дана. Наиме венецијанске власти су 1423. године установиле изолацију болесних или сумњивих да су болесни у трајању од 40 дана на једном острву у Венецијанском заливу.

Сматрало се да све заразне болести имају инкубацију мању од 40 дана. Овај временски период није одређен искуством већ на основу библијских података, јер су и Мојсије и Исус 40 дана живели изоловани у пустињи.

За карантин се обично бира зграда у којој су потом смештени оболели или потенцијални болесници. Улаз и излаз, осим медицниском особљу, које је опет подвргнуто строгим хигијеским и дезинфекционим поступцима, је забрањен. Међутим и цела села или сличне територије могу бити су стављене у карантин.

У осамнаестом, деветнаестом веку нормална појава на граничним прелазима је била зграда карантина у којој би се смештали путници који су долазили из земље где је постојала епидемија неке заразне болести.

У Панчеву је, примера ради, изграђен контумац још 1726, а у Земуну 1730[1]. Основни разлог је био низак ниво хигијене у областима под турском управом. У панчевачком контумцу људи су остајали 10 дана, 21 или 42 дана а роба 40 дана. У време епидемија ангажоване су посебне кордонске једнице са циљем да спрече илегалне преласке границе и уношење болести. Овај карантин је био у функцији око 130 година.

Најсвежији случајеви стављања потенцијално оболелих забележени су у зиму 2006. када је због сумње на "птичији грип" на неколико локација у Србији, било потребно успостављање карантина.

Карантина у Србији било је и за време епидемије великих богиња 1972. године.

Одељења у болницама где су смештени пацијенти са заразним болестима имају третман који је предвиђен за карантин.

Као међународне карантинске болести према интернационалним здравственим прописима из 1974. године важе: куга, колера, жута грозница и богиње.

ИзвориУреди

  1. ^ "Историјски развој поштанског, телеграфског и телефонског саобраћака“ - Драган Попоски
 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).