Карантин
Контумац или карантин (лат. quarentena) једна је од епидемиолошких мера којим се спречава ширење заразних болести путем изолације оболелих или инфицираних од осталих здравих особа. Контумац је уједно и локација на који се издвајају особе за које се сумња да су оболели од неке заразне болести или само постојиф опасност да су оболели.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/df/%C3%8Ele_de_Vido_devenue_l%27%C3%AEle_des_morts_%28f%C3%A9vrier_1916%29..jpg/300px-%C3%8Ele_de_Vido_devenue_l%27%C3%AEle_des_morts_%28f%C3%A9vrier_1916%29..jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/76/Community_that_is_closed_due_to_2019%E2%80%9320_coronavirus_outbreak_in_Wuhan_on_27_February_2020.jpg/300px-Community_that_is_closed_due_to_2019%E2%80%9320_coronavirus_outbreak_in_Wuhan_on_27_February_2020.jpg)
Српска реч за карантин је контумац. Туђица у српском језику настала је од латинске речи quarentena (четрдесет), јер је изолација трајала обично четрдесет дана.
Наиме венецијанске власти су 1423. године установиле изолацију болесних или сумњивих да су болесни у трајању од 40 дана на једном острву у Венецијанском заливу.
Сматрало се да све заразне болести имају инкубацију мању од 40 дана. Овај временски период није одређен искуством већ на основу библијских података, јер су и Мојсије и Исус 40 дана живели изоловани у пустињи.
За контумац се обично бира зграда у којој су потом смештени оболели или потенцијални болесници. Улаз и излаз, осим медицинском особљу, које је опет подвргнуто строгим хигијенским и дезинфекционим поступцима, је забрањен. Међутим и цела села или сличне територије могу бити су стављене у контумац.
У осамнаестом, деветнаестом веку нормална појава на граничним прелазима је била зграда контумац у којој би се смештали путници који су долазили из земље где је постојала епидемија неке заразне болести.
У Панчеву је, примера ради, изграђен контумац још 1726, а у Земуну 1730[1]. Основни разлог је био низак ниво хигијене у областима под турском управом. У панчевачком контумцу људи су остајали 10 дана, 21 или 42 дана а роба 40 дана. У време епидемија ангажоване су посебне кордонске јединице са циљем да спрече илегалне преласке границе и уношење болести. Овај контумац је био у функцији око 130 година.
Најсвежији случајеви стављања потенцијално оболелих забележени су у зиму 2006. када је због сумње на "птичији грип" на неколико локација у Србији, било потребно успостављање контумца.
Контумаца у Србији било је и за време епидемије великих богиња 1972. године.
Одељења у болницама где су смештени пацијенти са заразним болестима имају третман који је предвиђен за контумац.
Као међународне карантинске болести према интернационалним здравственим прописима из 1974. године важе: куга, колера, жута грозница и велике богиње.
Види још
уредиИзвори
уреди- ^ "Историјски развој поштанског, телеграфског и телефонског саобраћаја“ - Драган Попоски
Спољашње везе
уреди
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |