Боривоје Ханауска

српски позоришни редитељ и универзитетски професор

Боривоје Ханауска (Крушевац, 11. мај 1915Нови Сад, 30. март 1968) био је српски позоришни редитељ и универзитетски професор.

Боривоје Ханауска
Датум рођења(1915-05-11)11. мај 1915.
Место рођењаКрушевац
Краљевина Србија
Датум смрти30. март 1968.(1968-03-30) (51 год.)
Место смртиНови Сад
СФРЈ

БиографијаУреди

Његова породица је чешког порекла.[1]

Гимназију у Крушевцу напустио је због болести. Отац му је рано преминуо и био је приморан да са незараслом раном од операције ради ноћну смену у штампарији и упоредо спрема осми разред и матуру.[1]

Од 1935. студирао је право у Бeогрaду и упоредо Позоришни одсек Музичке академије. Завршио је и Глумачку школу у класи Јосипа Кулунџића и Јурија Ракитина 1936-1938.[1]

Похађао је семинар за позоришну уметност на Филозофском факултету у Прагу.[1]

Радио је као чиновник 1938-1939. Потом је радио као драматург „Усменог забавника“, пишући дечје драмске игре и компонујући мале ревије. За време рата, 1941-1944, наставио је студије на Академији, чији је ректор и декан био Петар Коњовић. У том раздобљу његово латентно обољење се веома погоршало.

Непосредно после ослобођења радио је у војном позоришту Јагодинске војне области, на чијој сцени је поставио Цанкаревог Слугу Јернеја. Због болести је демобилисан и марта 1945. упућен на рад у СНП, где је неко време био и в. д. директор Драме, а покренуо је и иницијативу за оснивање позоришне школе и постао наставник у Драмском студију.[1]

Од 1948. до 1952. био је редитељ у Драми НП у Сарајеву, где је радио и као сценограф.[1]

Он је режирао и радио-драме.[1]

Као педагог је извео прву генерацију глумаца у БиХ.[1]

Био је главни уредник „Наше сцене“.[1]

Постао је редитељ Драме Српског народног позоришта од 1957. до 15. III 1963, када је отишао у инвалидску пензију. У том периоду је две сезоне (1958-1960) био директор Драме.

Укупно је режирао око 30 представа у СНП-у.[2]

Био је и директор Позоришне школе, а шеф Одсека глуме до његовог укидања.

Он је био активан у Стеријином позорју: руководилац Центра за документацију 1965-1966, редактор издања, главни уредник каталога II међународног тријенала „Позориште у фотографској уметности“ и „Алманаха војвођанских позоришта 1966/67“, те члан Главног и Управног одбора.[1]

Током мизансценске пробе у јесен 1961. погодио га је срчани инфаркт.[1]

Оставио је у рукопису позоришне мемоаре.[1]

НаградеУреди

ТеатрографијаУреди

  • Народни посланик[1]
  • Виноградари из Шартреа[1]
  • Туђе дете[1]
  • Фигарова женидба[1]
  • Мисија мистер Перкинса у земљи бољшевика[1]
  • Покондирена тиква[1]
  • Покојник[1]
  • Цврчак на огњишту[1]
  • Руско питање[1]
  • Мећава[1]
  • Дон Жуан[1]
  • Музички пајаци[1]
  • Над попом попа[1]
  • Шарена лопта[1]
  • Да ли је овуда прошао млади човек[1]
  • Власт[1]
  • Тетовирана ружа[1]
  • Парастос у белом[1]
  • Пера Сегединац[1]
  • Избирачица[1]
  • Вук Бубало[1]
  • Физичари[1]
  • Доња Росита[1]
  • Говор цвећа[1]
  • Просјачка опера[1]
  • Кир Јања[1]
  • Трактат о слушкињама[1]
  • Госпођа Бовари[1]

РеференцеУреди