Борил или Борило је био бугарски цар (1207 [1] - 1218 [2]) из династије Асена .

Борил
Seal of Boril.jpg
Новчић с Бориловим ликом
Пуно имеБорил Асен
Датум рођења12. век
ДинастијаАсени
Цар Бугарске
Период1207. - 1218.
ПретходникКалојан
НаследникЈован Асен II

Био је сестрић бугарског цара Калојана [3] (Калојована [2] [4]).

Долазак на престоУреди

У јесен [5]. [6] октобра [3] [6] 1207. године [3] [6] [4] [7] [8], Калојан је погинуо при опсади Солуна [3] [6] [4] [7], убијен [7] од руке једног свог војводе [6] [4] (бојара [8]). С њим је застала и бугарска офанзива и полет обновљене бугарске државе.

После смрти Калојованове настадоше у Бугарској велики метежи. Малолетни Јован Асен, син Асена I, мораде да бежи из земље [6], а власт уграби [4] сестрић Калојанов [6], Борил [6] [4], владар лоших особина [4]. Бојари су тада дограбили власт у своје руке [8].

Борилови неуспесиУреди

Сукоби с УгаримаУреди

Услед одметања и непризнавања његове власти Борил је изгубио много од тековина свога ујака. Угари му одузеше [4] [6] Београд [6] и Браничево [4] [6] и проширише своје границе све до данашње Ћуприје у Србији [6], тј. до Равног, покоривши целу моравску долину [4].

СтрезУреди

Пред Борилом су морали да беже из земље законити, али малолетни, наследници Калојанови и други сродници царске куће, његови противници [4].

Јадан такав Калојанов сродник Стрез [4] [6], врло угледан властелин и чак претендент на престо [6], добеже српском великом жупану Стефану Немањићу [4] [6]. Он је, вероватно, подсетио Стефана на услуге, које је њему, у сличној прилици учинио Калојан. И поред протеста Борилових [9], Стефан га је примио [4], заузео за њега [10], побратио се с њим [4] [10] и помогао га војнички да се дочепа тврдог Просека на Вардару и да се ту учврсти [4] [10]. Из Просека Стрез је проширио своју власт све до Охрида и близу Солуна [10]. Сам Стеван казује, да је отео и предао њему пола царства бугарскога [4] [10], оставивши га да влада у Просеку под његовом заштитом [10], где га је стално штитио и подржавао [4]. Због овог, Стефан Борилу није био пријатељ [10].

Неуспешни рат с ЛатинимаУреди

Борил није у први мах могао да спречава све те своје противнике [10], јер је био наставио борбе с Латинима и у њима претрпео тежак пораз [4] [10] [8] 2. августа 1208. [10] у једној великој борби [4] код Филипопоља. Кад Латини, заузети у борби с Грцима и због својих међусобица, нису до краја искористили своје победе, Борил, добивши одушке, почиње разрачунавања с противницима, које је, с друге стране, његов пораз био охрабрио [10].

Разлог овог пораза био је то што је један део бојара тежио да с Латинима постигне споразум и истовремено се са свом свирепошћу оборио на богумиле [8].

У Трнову, 11. фебруара 1211., одржан је државни сабор против богумила, а у ствари против цареве опозиције [10].

Измирење са Угарима и с ЛатинимаУреди

 
Бугарска под Борилом

Борило је био у опасности да изгуби сву власт. У невољи, он се обрати папи [4]. Папиним посредовањем дошло је до измирења између Борила и оба суседна католичка владара, са Угарима [4] [10] и са латинским царем Хенриком [4] [10] [7], који му чак постаде савезник и зет [4] [10], узевши његову братучеду [10], а Угари су спасли његову власт, пославши му помоћ да угуши једну велику побуну у видинској области [10].

Рат с СрбимаУреди

Поход на СрбијуУреди

Пошто је средио односе с католичким владарима и са Хенриком чак склопио и савез, одлучи се Борил да напане српског великог жупана Стефана Немањића [10], кога је Борил отада сматрао за главног противника и против кога је радио на све стране [4]. Бугарска опозиција, као и Стрез, налазила је код Стефана склоништа и можда потпоре [10]. Заједно са Хенриком кренуо је Борил на Србе, по свој прилици 1214. год. У близини Ниша, једним ноћним препадом, Срби су савезнике помутили [4] [10], одбили [4] и нагнали на повлачење. Да се освете за тај пораз, и да постигну сигурнији успех, савезници почеше да се боље спремају.

Стрезова смртУреди

Због обећања, изгледа на неку добит [10] и из страха за свој положај [4] Стрез је прешао на Борилову страну [4] [10] и дигао се против Стефана [10], вољан да Борила и Хенрика и активно помаже [4]. Стефан је послао просечком господару свог умног брата Саву, да га одврати од тог савеза, али Савино наговарање оста без успеха. Тад се пришло другим средствима [4] [10]. Савини биографи причају, како је Бог, на Савину молбу, послао анђела љута који прободе Стреза [10] и Стрез је наскоро био уморан [4]. После његове погибије напад савезника би на извесно време одложен [10]. Стрезову област заузеше, међутим, делом Латини из Солуна [4] [10] (сам Просек и његов крај [10]), а делом Грци из Епира, који овладаше Скопљем [4] [10] и северном Македонијом [10] (северним делом Стрезовог подручја [4]).

Пад с властиУреди

11. јуна 1216. године цар Хенрик је умро [4] [11]. Тад је Борил губи сваки ослонац и бива потиснут с власти кад се 1217. појавио законити наследник, избегли Јован Асен II, праћен руским четама [12]. Јован Асен, можда уз помоћ богумила [8], диже устанак [4]. Борило се држао једно време у Трнову, али га најпосле издаде народ и племство [12] и 1218. године [4] отвори градска врата младом цару. Борило је тада изгубио престо и очњи вид [12].

РеференцеУреди

ЛитератураУреди