Боровнице
Боровнице су широко распрострањена група вишегодишњих цветних биљака скривеносеменица са плавим или љубичастим бобицама. Класификовани су у подрод Cyanococcus у оквиру рода Vaccinium. Vaccinium такође укључује бруснице, северноамеричке боровнице, европске боровнице и боровнице Мадера.[1] Комерцијалне боровнице - и дивље (ниски грм) и култивисане (високи грм) - пореклом су из Северне Америке. Сорте високог грма уведене су у Европу током 1930-их.[2]
Стабло боровнице је обично лежећи грм које може варирати у величини од 10 cm до 4 м у висину. У комерцијалној производњи боровнице, врсте са ситним бобицама величине грашка које расту на ниским грмовима познате су као „боровнице ниског грма“ (синоним за „дивље“), док су познате врсте са крупнијим бобицама које расту на вишим, култивисаним грмовима, познате као „високе боровнице“. Канада је водећи произвођач боровница са ниским грмом, док Сједињене Државе производе око 40% светске понуде боровнице високог грма.
Порекло и историја гајења
уреди
.jpg)
Род Vaccinium има углавном циркумполарну дистрибуцију, са врстама углавном присутним у Северној Америци, Европи и Азији.[3] Многе комерцијално доступне врсте са енглеским уобичајеним називима укључујући и „боровница“ потичу из Северне Америке,[4] посебно из Атлантске Канаде, из североистока Сједињених Држава су дивље (ниске) боровнице, и неколико америчких држава и Британска Колумбија за култивисане (високе) боровнице.[5][6] Први народи Канаде су миленијумима конзумирали дивље боровнице.[5] Високе боровнице су први пут узгајане у Њу Џерсију почетком 20. века.[6][4]
Северноамеричке аутохтоне врсте боровница се комерцијално узгајају на јужној хемисфери у Аустралији, Новом Зеланду и јужноамеричким нацијама. Колумбијска или андска боровница, бере се са самониклих грмова и обично је доступна локално.[7] Неколико других дивљих грмова из рода Vaccinium такође производи плаве бобице које се обично једу, као што су претежно европске и друге боровнице, које на многим језицима имају име које се на енглеском преводи као „боровница“.
Опис
уредиПет врста боровница дивље расте у Канади, укључујући Vaccinium myrtilloides, Vaccinium angustifolium и Vaccinium corymbosum, које расту у шумама или у близини мочвара.[8]
Дивље боровнице се размножавају унакрсним опрашивањем, при чему свако семе производи биљку различитог генетског састава, узрокујући унутар исте врсте разлике у расту, продуктивности, боји, карактеристикама листова, отпорности на болести, укусу и другим карактеристикама воћа.[9] Мајка биљка развија подземне стабљике зване ризоми, омогућавајући биљци да формира мрежу ризома.[9] Цветни и лисни пупољци се повремено развијају дуж стабљика биљке, при чему сваки цветни пупољак даје 5-6 цветова и коначно плод.[9] Дивље боровнице преферирају кисело земљиште, рН између 4,2 и 5,2 и само умерене количине влаге.[9] Отпорне су на хладноћу у свом канадском подручју и америчкој држави Мејн.[9] Дивље (ниске) боровнице имају просечну зрелу тежину од 0,3 г.[9]
Култивисане боровнице преферирају песковита или глинена тла, са плитким кореновим системом који користи малч и ђубриво.[10] Листови боровнице високог грма могу бити или листопадни или зимзелени, јајасти до копљасти, дужине 1-8 cm и ширине 0,5 до 3,5 cm. Цветови су звонасти, бели, бледо ружичасти или црвени, понекад зеленкасти.
-
Дивље боровнице у јесењем лишћу, Северна Каролина -
Дозрела боровница -
Избор боровница, који приказује типичне величине бобица. Скала је означена у центиметрима.
Плод је бобица пречника 5-16 мм са разгртаном круном на крају; у почетку су бледо зеленкасти, затим црвенкасто-љубичасте, и коначно једнолично плави када сазру.[11] Прекривени су заштитним премазом од прашкастог епикутикуларног воска, колоквијално познатог као "цвет".[9] Обично имају сладак укус када су зрели, са променљивом киселошћу.[9][11] Грмови боровнице обично доносе плод усред вегетације: на време сазревања утичу локални услови као што су клима, надморска висина и географска ширина, тако да време бербе на северној хемисфери може да варира од маја до августа.[9][11]
Врсте
уреди
- Vaccinium angustifolium (lowbush blueberry):[12][4]
- Vaccinium boreale (northern blueberry)
- Vaccinium caesariense (New Jersey blueberry)
- Vaccinium corymbosum (northern highbush blueberry)[12]
- Vaccinium darrowii (evergreen blueberry)
- Vaccinium elliottii (Elliott blueberry)
- Vaccinium formosum (southern blueberry)
- Vaccinium fuscatum (black highbush blueberry; syn. V. atrococcum)
- Vaccinium hirsutum (hairy-fruited blueberry)
- Vaccinium myrsinites (shiny blueberry)
- Vaccinium myrtilloides (Canadian blueberry)
- Vaccinium pallidum (dryland blueberry)
- Vaccinium simulatum (upland highbush blueberry)
- Vaccinium tenellum (southern blueberry)
- Vaccinium virgatum (rabbiteye blueberry; syn. V. ashei)[12]
Неке друге врсте Vaccinium са плавим плодовима:
- Vaccinium koreanum (Korean blueberry)
- Vaccinium myrtillus (bilberry or European blueberry)
- Vaccinium uliginosum (bog bilberry/blueberry, northern bilberry or western blueberry)
 боровнице | |
| Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz) | |
|---|---|
| Енергија | 240 kJ (57 kcal) |
14,49 g | |
| Шећери | 9,96 g |
| Прехрамбена влакна | 2,4 g |
0,33 g | |
0,74 g | |
| Витамини | |
| Витамин А екв. | (0%) 32 μg80 μg |
| Витамин А | 54 IU |
| Тиамин (Б1) | (3%) 0,037 mg |
| Рибофлавин (Б2) | (3%) 0,041 mg |
| Ниацин (Б3) | (3%) 0,418 mg |
| Витамин Б5 | (2%) 0,124 mg |
| Витамин Б6 | (4%) 0,052 mg |
| Фолат (Б9) | (2%) 6 μg |
| Витамин Ц | (12%) 9,7 mg |
| Витамин Е | (4%) 0,57 mg |
| Витамин К | (18%) 19,3 μg |
| Минерали | |
| Калцијум | (1%) 6 mg |
| Гвожђе | (2%) 0,28 mg |
| Магнезијум | (2%) 6 mg |
| Манган | (16%) 0,336 mg |
| Фосфор | (2%) 12 mg |
| Калијум | (2%) 77 mg |
| Натријум | (0%) 1 mg |
| Цинк | (2%) 0,165 mg |
| Остали конституенти | |
| Water | 84 g |
| |
| Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле. Извор: NDb USDA | |
Кулинарска употреба
уредиБоровнице се продају свеже или се прерађују као брзо замрзнуто воће, пире, сок или сушено воће. Оне се затим могу користити у разним производима широке потрошње, као што су желеи, џемови, пите, мафини, грицкалице, палачинке или као додатак житарицама за доручак.
Џем од боровнице се прави од боровница, шећера, воде и воћног пектина. Сос од боровнице је слатки сос који се припрема користећи боровнице као примарни састојак.
Вино од боровнице се прави од бобица које ферментишу и затим сазревају; обично се користи сорта ниског грма.
Хранљиве материје
уредиБоровнице се састоје од 14% угљених хидрата, 0,7% протеина, 0,3% масти и 84% воде. Садрже само занемарљиве количине микронутријената, са умереним нивоима (у односу на одговарајуће дневне вредности) (ДВ) есенцијалног дијететског минерала мангана, витамина Ц, витамина К и дијететских влакана (табела). Генерално, садржај хранљивих материја у боровницама је низак проценат ДВ (табела). Порција од 100 грама даје релативно ниску калоријску вредност од 57 ккал са гликемијским оптерећењем од 6.
Фитохемикалије и истраживања
уредиБоровнице садрже антоцијанине, друге полифеноле и разне фитонутријенте под прелиминарним истраживањима због њихових потенцијалних биолошких ефеката.[13] Већина истраживања полифенола је спроведена коришћењем високожбунасте сорте боровнице, а садржај полифенола и антоцијана у нискожбунастим (дивљим) боровницама премашује вредности које се налазе у високожбунастим сортама.[14]
-
Резана боровница која показује како, након што су замрзнути, а затим одмрзнути, антоцијанини у перикарпу могу да уђу у оштећене ћелије, бојећи месо. -
Структура антоцијана, плавих пигмената у боровницама.[15]
Култивација
уредиЕвропа
уредиБоровнице високог грма су први пут уведене у Немачку, Шведску и Холандију 1930-их година, а од тада су се прошириле на бројне друге земље Европе.[16][17]
Производња
уредиУ 2020. светска производња боровница (комбинована ниска и висока грмља) била је 850.886 тона, предвођена Сједињеним Државама са 35% глобалне производње и Перуом са 21%. Канада је произвела 146,370, Мексико 50,293 и Шпанија 48,520 тона.
Референце
уреди- ^ Lisa J. Rowland; Freddi A. Hammerschlag (2005). Richard E. Litz, ур. Vaccinium spp. (8.1: Blueberry). In: Biotechnology of Fruit and Nut Crops: Volume 29 of Biotechnology in Agriculture Series. CABI. ISBN 0851990665. Архивирано из оригинала 12. 12. 2020. г. Приступљено 21. 9. 2020.
- ^ Naumann, W. D. (1993). „Overview of the Vaccinium Industry in Western Europe”. Ур.: K. A. Clayton-Greene. Fifth International Symposium on Vaccinium Culture. Wageningen, the Netherlands: International Society for Horticultural Science. стр. 53—58. ISBN 978-90-6605-475-2. OCLC 29663461. Архивирано из оригинала 11. 3. 2007. г. Приступљено 25. 8. 2006.
- ^ Lisa J. Rowland; Freddi A. Hammerschlag (2005). Richard E. Litz, ур. Vaccinium spp. (8.1: Blueberry). In: Biotechnology of Fruit and Nut Crops: Volume 29 of Biotechnology in Agriculture Series. CABI. ISBN 0851990665. Архивирано из оригинала 12. 12. 2020. г. Приступљено 21. 9. 2020.
{{cite book}}: CS1 maint: uses authors parameter (link) - ^ а б в Rodriguez-Saona, Cesar; Vincent, Charles; Isaacs, Rufus (7. 1. 2019). „Blueberry IPM: Past Successes and Future Challenges”. Annual Review of Entomology. Annual Reviews. 64 (1): 95—114. ISSN 0066-4170. PMID 30629894. doi:10.1146/annurev-ento-011118-112147.
- ^ а б „Canadian blueberries”. Agriculture and Agri-Food Canada, Government of Canada. 9. 8. 2018. Архивирано из оригинала 20. 2. 2020. г. Приступљено 5. 2. 2020.
- ^ а б „Blueberries – Celebrating 100 Years”. US Highbush Blueberry Council. 2020. Архивирано из оригинала 9. 4. 2020. г. Приступљено 5. 2. 2020.
- ^ Foster, Steven (2012). „The Adulteration of Commercial Bilberry Extracts” (PDF). Academia. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 5. 2021. г. Приступљено 16. 5. 2021 — преко Herbalgram.
- ^ „Wild Blueberry Fact Sheet A.2.0. Growth and Development of the Wild Blueberry” (PDF). Agriculture, Aquaculture and Fisheries, Province of New Brunswick, Canada. Архивирано (PDF) из оригинала 17. 7. 2017. г. Приступљено 5. 2. 2020.
- ^ а б в г д ђ е ж з „Wild Blueberry Fact Sheet A.2.0. Growth and Development of the Wild Blueberry” (PDF). Agriculture, Aquaculture and Fisheries, Province of New Brunswick, Canada. Архивирано (PDF) из оригинала 17. 7. 2017. г. Приступљено 5. 2. 2020.
- ^ Becky Sideman (1. 8. 2016). „Growing fruit: Highbush blueberries” (PDF). University of New Hampshire Cooperative Extension. Архивирано (PDF) из оригинала 25. 9. 2020. г. Приступљено 5. 2. 2020.
- ^ а б в Becky Sideman (1. 8. 2016). „Growing fruit: Highbush blueberries” (PDF). University of New Hampshire Cooperative Extension. Архивирано (PDF) из оригинала 25. 9. 2020. г. Приступљено 5. 2. 2020.
- ^ а б в Plunkett, Blue J.; Espley, Richard V.; Dare, Andrew P.; Warren, Ben A. W.; Grierson, Ella R. P.; Cordiner, Sarah; Turner, Janice L.; Allan, Andrew C.; Albert, Nick W.; Davies, Kevin M.; Schwinn, Kathy E. (11. 9. 2018). „MYBA From Blueberry (Vaccinium Section Cyanococcus) Is a Subgroup 6 Type R2R3MYB Transcription Factor That Activates Anthocyanin Production”. Frontiers in Plant Science. 9: 1300. ISSN 1664-462X. PMC 6141686
. PMID 30254656. doi:10.3389/fpls.2018.01300 .
- ^ „Flavonoids”. Micronutrient Information Center, Linus Pauling Institute, Oregon State University, Corvallis, OR. новембар 2015. Архивирано из оригинала 24. 10. 2019. г. Приступљено 25. 12. 2017.
- ^ „Interspecific variation in anthocyanins, phenolics, and antioxidant capacity among genotypes of highbush and lowbush blueberries (Vaccinium cyanococcus spp.)”. J Agric Food Chem. 49 (10): 4761—7. октобар 2001. ISSN 0021-8561. PMID 11600018. doi:10.1021/jf010653e.
- ^ „Flavonoids”. Micronutrient Information Center, Linus Pauling Institute, Oregon State University, Corvallis, OR. новембар 2015. Архивирано из оригинала 24. 10. 2019. г. Приступљено 25. 12. 2017.
- ^ Naumann, W. D. (1993). „Overview of the Vaccinium Industry in Western Europe”. Ур.: K. A. Clayton-Greene. Fifth International Symposium on Vaccinium Culture. Wageningen, the Netherlands: International Society for Horticultural Science. стр. 53—58. ISBN 978-90-6605-475-2. OCLC 29663461. Архивирано из оригинала 11. 3. 2007. г. Приступљено 25. 8. 2006.
- ^ Slav, M.; Hoza, D.; Asănică, A.; University of Agronomic Sciences and Veterinary Medicine of Bucharest, Bucharest, Romania (2018). „Researches on the presence and aggressivity of the blueberry root rot (Phytophthora cinnamomi) in a Dâmbovița county plantation”. Journal of Horticulture, Forestry and Biotechnology. 22 (4): 7—12. ref.15
Додатна литература
уреди- Retamales, J. B., Hancock, J. F. (2012). Blueberries. ISBN 978-1-84593-826-0. (Crop Production Science in Horticulture). CABI.
- Sumner, Judith (2004). American Household Botany: A History of Useful Plants, 1620–1900. Timber Press. стр. 125. ISBN 0-88192-652-3.
- Wright, Virginia (2011). The Wild Blueberry Book. Down East Books. ISBN 978-0-89272-939-5.