Бољанић

насељено мјесто у Добоју, Република Српска, БиХ

Бољанић је насељено мјесто у граду Добој, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 1.737 становника.

Бољанић
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетРепублика Српска
ГрадДобој
Становништво
 — 2013.Пад 1.737
Географске карактеристике
Координате44° 40′ 57″ С; 18° 13′ 14″ И / 44.682422° С; 18.220556° И / 44.682422; 18.220556
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Бољанић на карти Босне и Херцеговине
Бољанић
Бољанић
Бољанић на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број74322
Позивни број053

Географија

уреди

Бољанић је смјештен испод виса Гостиљ и удаљен је 15 километара од Добоја. Село је састављено од следећих засеока: Потоци, Брђани, Зорани, Клоч, Орашје и Конопљишта (до средине 80-их самостална мјесна заједница). Сусједна села су му Текућица, Карановац и Горња Пакленица. Са обронка Гостиља се распростиру насеља до ријеке Спрече.

Историја

уреди

Пре Другог светског рата, село је припадало Срезу грачаничком, сматрали су га "најкултурнијим у долини Босне и Спрече".[1]

У овом селу јула 1941. године, усташе су прво силовале и заклале једну жену, у њеној кући, чему је присуствовало четворо њене деце.[2]

Бољанић данас припада граду Добој, а до распада Југославије се налазио у саставу општине Грачаница.

Култура

уреди

У Бољанићу више од сто година постоји основна школа која сада носи назив „Петар Петровић Његош“. Насеље има српску православну цркву и своју парохију за чије је постојање везано име чувеног свештеничког рода Софренића. Бољанић је смјештен испод виса Гостиљ на ком се традиционално сваке године 11. септембра одржава манифестација „Дани чаја на Озрену“. Тог дана се бере трава ива која има љековита својства. О њеној љековитости свједочи у народу позната изрека „трава ива од мртва прави жива“. Бољанић је сједиште етно групе „Лоле“.[3]

Становништво

уреди
Националност[4] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 2.220 (95,40%) 2.304 (96,68%) 2.433 (99,30%)
Југословени 30 (1,28%) 46 (1,93%) 2 (0,08%)
Хрвати 7 (0,30%) 10 (0,41%) 10 (0,40%)
Муслимани 1 (0,04%) 6 (0,25%) 2 (0,08%)
остали и непознато 69 (2,96%) 17 (0,71%) 3 (0,12%)
Укупно 2.327 2.383 2.450 '
Демографија[4]
Година Становника
1961. 2.367
1971. 2.450
1981. 2.383
1991. 2.321
2013. 1.737

Знамените личности

уреди
  • Тодор Панић, народни херој Југославије
  • Драган Анић, атлетичар
  • Петар Анић, атлетичар

Галерија слика

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ "Политика", 4. април 1939
  2. ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине. 1991. стр. 229.
  3. ^ „Петрово- концерт етно музике одушевио публику”. Радио-телевизија Републике Српске. 9. 6. 2012. Приступљено 10. 6. 2012. 
  4. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе

уреди